Baburin: Srbija na Istoku ima prijatelje koji će da kažu: ko to hoće da učini nažao našoj braći Srbima

KNJIGA „Srbija i Evroazijski savez” predstavljena je sinoć u beogradskom hotelu „Moskva”, pred velikim brojem gostiju iz zemlje i inostranstva, delegacijama parlamentarnih stranaka i vanparlamentarne opozicije, predstavnicima krupnog kapitala, medija i naučnog i kulturnog života.

Tako široko interesovanje je izazvalo i samo štivo – kao prvi pokušaj da se u Srbiji analizira koncept evroazijskih integracija i koristi koje Srbija može da ima od njih, ali i lista govornika na kojoj su bili zamenik ambasadora Ruske Federacije Denis Kuznedenjev, predsednik pokrovitelja projekta - Međunarodne slovenska  akademija nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture - Sergej Baburin, predsednik srbskog odeljenja MSA Vladimir Kršljanin i priređivač zbornika akademik MSA Zoran Milošević.

Autori čiji su radovi združeni na 288 strana, su iz Srbije (14), Rusije (4), Belorusije (3) i po jedan iz Ukrajine, Republike Srpske  i Donjecke Narodne Republike.

Kroz 23 teze objašnjavaju sadašnje stanje srbsko-ruskih odnosa, mesto Balkana u evroazijskim integracijama, ustavno-pravne aspekte, pravoslavlje kao faktor zbližavanja naše zemlje i Evroazijskog saveza. Zatim: kako se u programima srbskih parlamentarnih stranaka tretiraju evroazijske integracije, sa jedne strane, i kako se u Srbiji, sa druge strane, vodi prozapadna politika uz nezaobilazno posledično razgrađivanje države, nacije, identiteta i jezika.

Obrađuje se i šta znači biti Evropljanin, podseća na hitlerovske dimenzije EU, ukazuje na poziciju Srbije u evroatlantskim integracijama kao i eventualnom sukobu NATO i ODKB-a, ali i na novi sistem bezbednosti za Srbiju i ceo svet.

Glavna poruka - a izrekao ju je zamenik ambasadora Ruske Federacije Kuznedenjev – bila je da Rusija produbljivanje evroazijskih integracija smatra ključnim zadatkom, a da za uključenje Srbije u te procese ne postoji niti jedna pravna prepreka.

Šta više – kako je to izoštrio Sergej Baburin - Srbija samo treba da preskoči prepreku takve političke odluke. Bio je dodatno izričit: u odabiru međunarodnih integracija i ekonomskoj saradnji „ne sme se praviti kompromis tamo gde se borimo za svoju dušu”.

"Zašto Srbiju ubeđuju da uđe u EU? Da bi zauvek leganizovali gubitak Kosova i da bi doveli u pitanje veliki broj procesa! Mnogi se boje da Srbija uđe u Evroazijski savez. EU hoće da Srbiju postavi na istu klupicu sa Kosovom i da kaže da će tu da sede kao ravnopravi. A u Evroazijskom savezu, Srbija će da dobije prijatelje koji će da kažu: ko to tamo hoće da učini nažao našoj braći Srbima!", rekao je Baburin

"Posle ove knjige niko neće moći da se pravda da ne vidi razliku između ulaska i neulaska Srbije u EU", rekao je Baburin, čestitajući autorskom kolektivu na koncepcijskom prikazu i zaključku šta Srbija dobija ulaskom u Evroazijski savez koji je nazvao jednim od najvećih dostignuća Vladimira Putina.

On je objasnio zašto su evroazijske integracije „najpravilniji način organzovanja pravičnog života”, kao i da je ova knjiga nastala upravo u tom cilju – „radi spasenja duše i izgradnje pravednog društva gde će svako da bude srećan”.

"Ako to shvatimo, razumećemo procese u svetu. Među njima je i prva u istoriji zajednička izjava - posle susreta patrijarha Kirila i rimskog pape - u kojoj kažu da čovekov život nikada nije bio pod tolikom pretnjom kao danas, gde se moral urušava, a porodici se preti uništenjem. Ugroženi su temelji Hrišćanstva i shvatamo da je postavljena vododelnica između onoga što predstavlja EU i onoga što je Evroazijski savez. Razlika je u duhovnim vrednostima" - rekao je Baburin i kao očigledan primer naveo vrednosti porodice i produženja života.

Podsetio je da za EU roditelji nisu majka i otac nego brojevi  (br. 1 i br. 2), te se čak i od „ jedne Kirgizije zahteva da iz ustava izbaci definiciju da je porodica savez muškarca i žene.

"Sa druge strane, mi smatramo da je glavni zadatak porodice rađanje novog života. Za nas je život dva muškarca ili dve žene kooperacija, a ne porodica”, poentirao je Baburin.

Spas i za Rusiju i za Srbiju on vidi u rađanju dece, jer je glavni problem obe zemlje nedovoljan natalitet, sa tom razlikom da je u RF, od dolaska Putina, natalitet veći od mortaliteta.

„Nikada nećemo pobediti ako ne pobedimo sami sebe i mnogodetne porodice ne postanu pravilo”, poručio je na kraju Baburin.

Nastupajući u ime organizatora, Vladimir Kršljanin je izdvojio još neke konkretne razlike u „ponudi” za Srbiju.

"Za nas je značajno da su u EAES (Evroazijski ekonomski savez) osnovni metodi regulisanja poljoprivredne proizvodnje usmereni na unutrašnju podršku ekonomske stabilnosti članica i njihovih proizvođača i na razvoj agrarnog sektora sa organskim razvojem ukupne ekonomske delatnosti  (pre svega među članicama), dok su u EU osnovne mere usmerene na ograničenje konkurencije od strane proizvođača nerezidenata EU, putem ograničenja uvoza poljoprivrednih proizvoda kroz  poreze, kvote i tehničke regulative koji praktično onemogućavaju promet, sa istovremenom podrškom domaćim proizvođačima u obliku subsidija. Dakle, Srbiju u EAES čeka veća fleksibilnost, veća okrenutost uzajamnoj pomoći i potpuno odsustvo spoljnog nametanja unutrašnjih ekonomskih i političkih rešenja", rekao je Kršljanin.

"Građani mudro i nepogrešivo sagledavaju sve finese ovih alternativa. Za Srbiju je temeljno njeno istorijsko i strateško partnerstvo sa Rusijom, koje naš narod s pravom doživljava kao bratstvo. EAES, Evroazijski savez i Velika Evroazija, pa i ODKB, su samo konkretne mogućnosti koje Srbija, stojeći čvrsto na tim temeljima, može da bira. Pa kada je sve to već tako, ne mogu, a da ne pitam kada ćemo smoći snage da preokrenemo definiciju naše spoljne politike koja stoji naglavačke: „Naše strateško opredeljenje je EU, a želimo i što bolje odnose sa Rusijom”? I kada ćemo na osnovu Deklaracije o strateškom partnerstvu, sa Rusijom potpisati obavezujući Sporazum o vojno-političkom savezništvu", dodao je Kršljanin.

On je podsetio da je Evroazijski ekonomski savez (koji čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija) potpisao sporazum o zoni slobodne trgovine sa Vijetnamom i ukazao da  Srbija može lako da bude druga zemlja sa kojom će takav sporazum biti potpisan što nije od malog značaja, jer pregovore o takvom sporazumu vode još i Egipat, Tajland, Iran i Mongolija, dok su interes pokazali Singapur, Pakistan, Izrael, Indija, Kina, Tunis i niz drugih zemalja»

S obzirom na takvu sliku, SAD i Velika Britanija su - prema Kršljaninovoj analizi - već  krenule u zaokret i prilagođavanje, «jer im je sistem globalne oligarhijske diktature propao, pa se može desiti da najveći gubitnik bude EU u dosadašnjem obliku i da bude odbačena kao svojevremeno SFRJ – kao nepotrebno sredstvo kojim je Vašington nekada parirao SSSR-u, a danas «Velikoj Evroaziji» nije u stanju».

Izlaganja su pratila ton zaključaka iz zbornika, koje je protumačio Zoran Milošević :

"Opasnost od evropeizacije Srbije je počela još u vreme kada su se srpske zemlje dobivši nezavisnost od Turske, preobrazile u filijale „evropskih” demokratija, te je i današnja realnost to da je evropeizam rastakanje kulturnih osobenosti. Činjenica je da postoji balkanski jezički savez koji omogućava da se o njemu govori kao o arealu posebne civilizacije, da balkanske zemlje nisu deo evropskog mesta razvoja i odatle proističe neprirodnost ulaska tih zemalja u EU i NATO", rekao je Milošević.

"U EU su tačno one zemlje (od izlaska Britanije) koje su činile Hitlerov savez prilikom napada na SSSR, uključujući puk koji je ratovao na teritoriji današnje Donjecke Narodne Republike, a koji je poslala NDH.

Zapadu je stalo da Srbiju rasparča i da je kao politički neorganizovan prostor priključi NATO. U tom pravcu su usmereni i aktuelni briselski sporazumi i vojni sporazumi Srbije i NATO-a. Ciljevi i perspektive evroatlantizma su u suštinskoj koliziji sa srbskim civilizacijskim identitetom i geopolitičkim interesima, te proklamovani bezalternativni put Srbije predstavlja stranputicu. Istovremeno, neoevroazijska integracija mnogo više odgovara srbskim interesima jer nije antisrbski nastrojena, u ekonomskom je usponu i deo je Pravoslavne civilizacije.    

Srbija će ubrzo imati prilike da načini korake u dobrom pravcu, budući da je Denis Kuznedenjev najavio da će u Petrogradu 26. decembra biti samit šefova država Evroazijskog saveza, koji je, „otvoren za sve”, dodao je Milošaević

Podsetio je da Srbija već ima sporazum o slobodnoj trgovini sa RF, ali da se radi na tome da se režim slobodne trgovine podigne na nivo Evroazijskog saveza.

Na skupu je istaknuto da je priključenje Evroaziji tema i za 27 zemalja koje čine EU. Jer, kako je to ocenio Vladimir Kršljanin, prostor „od Lisabona do Vladivostoka” sve ređe se naziva „Velika Evropa”, a sve češće „Velika Evroazija”, koja je bila i glavna tema ovogodišnjeg Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i samita G-20 u Kini.

Promocija knjige je počela minutom ćutanja za ambasadora Andreja Karlova, koga je u Ankari ubio islamski terorista dejstvujući kao produžena ruka Zapada.

Diana Milošević,
Fakti