Naši su pešaci danas sevte stupili u borbu

Dragi bra­te Lju­bi­sa­ve, pre sve­ga da­nas te­be ja­vljam da­smo mi ova­mo svi ži­vi i zdra­vi hva­la Bo­gu pa sam i va­ma rad da­ve ovo mo­je pi­smo u do­brom zdra­vlju za­te­če bra­te Lju­bo ja sam te­be jed­no pi­smo do­sad pra­ti­jo a vi­še ni­sam i da­li si­ga ti do­bio ja ne­znam a ja od vas ni­ka­ko ni­šta ne do­bi, a ni­kom ova­mo i ne do­la­zi ni­ti ko god od na­ših do­bi­va pi­smo od ku­će, a ja te­bi ovo pi­smo opet pi­šem i va­ma ja­vljam da smo mi do­sad bi­li do­bro i zdra­vo a na­ši su pe­ša­ci da­nas sev­te stu­pi­li u bor­bu i šta­će da­ti Bog i sla­va ne­znam, Lju­bo mi smo sad iz­me­đu Šab­ca i Lo­zni­ce upra­vo bli­zu Šab­ca, Lju­bo ovo vi ja­vljam da zna­te da­smo ži­vi i zdra­vo jer znam ka­ko god ja mi­slim za va­ma ta­ko i vi za na­ma, no­ti Lju­bo gle­daj i svi­ma ka­ži Dra­gi i Mi­le­vi te­vi ra­di­te što mo­že­te i gle­daj­te ka­ko­će­te vi ži­ve­ti a naš ži­vot ka­ki­je da Bog da bo­lje sa­mo je do­bro kad smo ži­vi i zdra­vo, a dru­go vi sad vi­še ne­mam šta pi­sa­ti no vas sad po­zdra­vljam pr­vo te­be bra­te Lju­bo i Dra­gu Mi­le­vu mo­ga Đu­ra i Iv­ka i ma­log Milj­ka i po­zdr. Gvo­zde­no­ve i Kon­stan­ti­lo­vu če­ljad i de­cu Ko­jo je zdra­vo i svi na­ši do­sad su bi­li zdra­vo, no Lju­bo ako­mi sta­neš pi­sa­ti ja­vi­mi za sve ka­ko­je ta­mo je­ste­li zdra­vo i šta si po­ra­di­jo od ra­đa i po­zdra­vi Ra­ka i ko god za nas upi­ta. Dra­gi bra­te Mi­lu­ti­ne sa ovom pri­li­kom i te­be ja­vljam da­smo mi ži­vi i zdra­vo hva­la Bo­gu a ta­ko sam i va­ma rad do­bro ču­ti zdra­vlje Mi­lu­ti­ne ova­mo je sad go­rak ži­vot cr­nji od ga­vra­na sa­mo je do­bro kad smo ži­vi a bo­ga­mi da­nas su na­ši pe­ša­ci u naj­ve­ćoj bor­bi i va­tri i ka­ko­će iza­ći to Bog i sla­va ne­ka po­mog­ne a dru­gi ni­ko ne­mo­že… sa po­zdra­vom vaš brat Mi­lo­rad Ši­ba­lić ko­mor­dži­ja XII pu­ka I po­zi­va Sa­ni­tet­sko ode­le­nje jer sad no­sim sa­ni­tet­ske san­du­ce još mi ja­vi je­li se ko­god ja­vio od II i III po­zi­va gde li se oni na­la­ze”.

Evo ži­vo­ta, evo po­ve­sti iz ne­u­ke pi­sač­ke ša­ke ko­ja ste­že re­men pu­šča­ni, ne plaj­vaz. Naj­bo­lje je da du­ša čo­ve­ko­va ova pi­sma pre­sko­či ali ne­ka ih ona­ko ka­ko su sro­če­na, te ih štam­pa­la, ono­mad, po­ve­sni­ca „1914 Šu­ma­dij­ska di­vi­zi­ja 1918”. Šta je sr­ce, šta je da­mar, šta voj­nič­ko pi­smo? 

„Dra­gi Mi­lu­ti­ne, da­nas do­bi vre­me­na i pri­li­ke da­ti­se ja­vim i da­ve upi­tam za va­še do­bro zdra­vlje je­ste­li vi sad zdra­vo i do­bro a vi ako ste ra­di ču­ti za mo­je zdra­vlje ja­sam va­la bo­gu zdra­vo i do­bro Mi­lu­ti­ne sad da te upi­tam ka­ko je ta­mo po se­lu be­ri­ćet i je­su­li svi zdra­vo i do­bro ka­ko su ovi mo­ji ku­ća­ni da li su svi zdra­vo te mi ni­ka­ko ne pi­šu Mi­lu­ti­ne sad da ti ja­vim ka­ko je ova­mo ova­mo je do­sta te­ško bor­ba je sva­kog da­na Ša­bac je od­u­zet ni­je naš i ce­la oko­li­na oko Šap­ca a mi svi što smo u na­šoj 2 če­ti mi smo zdra­vo i do­bro iz na­še op­šti­ne.

Mi­lu­ti­ne vi­še ti nem vre­me­na ni­šta pi­sa­ti jer se kre­će­mo mo­lim te da mi od­go­vo­riš na sva pi­ta­nja kao ja u op­šte. Mi­lu­ti­ne pr­vo po­zdra­vljam te­be i sve tvo­je ku­ća­ne i sve Dra­žo­ve i sve mo­je ku­ća­ne. Ra­do­van Đur­đe­vić 2 če­ta 3 ba­ta­ljo­na XII pu­ka pr­vi po­ziv.

Pri­mi po­zdrav od tvog pri­ja­te­lja Mo­mi­ra Obre­no­vi­ća i po­zdra­vi mo­je i tvo­je adre­sa za Va­lje­vo i da­lje gde bu­de…

Dra­gi pri­ko Mi­lu­ti­ne. Zdra­vo sam ko­je i te­be že­lim do­bro zdra­vlje pri­ko mo­lim vas za­što mi ne­pi­šeš pi­smo ko­je jer sam ja te­be pi­sao če­sto a od te­be sam sa­mo jed­no do­bio pa pri­ko tre­ba da mi pi­šeš što če­šće jer te­bi je dao bog te si na mi­ru ni­si u ro­vu kao ja već 12 da­na a još do­kad će bog sam zna vi­še ni­ko ne zna i to bor­ba i dan i noć da ni­sam za­spao za­o­vih 12 da­na pri­ko ja bi imao te­be šta pri­čat ali da pi­šem ne­smem jer je za­vra­nje­no, ovi su ra­nje­ni iz na­še opšt. što su bi­li u na­šoj če­ti.

Iv­ko Obre­no­vić To­dor Ru­žić Mi­lan Vu­ko­ma­no­vić Bo­go­ljub Ke­ke­rić Kon­stan­tin Ši­ba­lić Mi­li­vo­je Ta­na­sko­vić Ni­ći­for Ta­na­sko­vić Sa­va­ti­je Ra­ko­vić Ti­mo­ti­je Pa­vlo­vić Ni­ko­di­je Pa­vlo­vić Mi­lan An­đel­ko­vić Mi­len­ko Kru­nić a po­gi­nuo je Ži­va­din Lju­bi­čić i Ni­ći­for Pa­vlo­vić osta­lo je sve ži­vo do sa­da a od sad bog zna šta će bi­ti do su­tra a ka­mol da­lje u glav­nom tre­ba da je­dan dru­gom pi­še­mo dok smo ži­vi i da zna­mo je­dan za dru­gog jer pri­ko mi smo le­po ži­ve­li ni­smo se ni­ka­da sva­đa­li pa ako bog da te se još je­da­red do­đe ka ku­ći još bi bo­lje jer ona dva ra­ta to je bi­la ma­la ša­la ali sa­da da vi­diš šta je rat ču­ćeš i sam bog ovo da ras­kr­pi i da sa­ču­va ovo na­ro­da do­bio sam ju­tros pi­smo od vu­če­te što je pi­sao kod ku­će, Le­ka sam vi­đao on je mno­go obr­đao.

Pri­ko od­go­vo­ri ka­kav je ži­vot kod vas ka­ko je­sil sa­brao šlji­ve i be­re­tel ku­ku­ruz, pri­ko ka­ži mom ocu nek mi po­šlje ma­lo tro­ška ako ne­ma ono mi po­ša­lji ti, sad po­zdra­vljam pr­vo te­be pri­ko, i po­zdrav. pri­jat. Dra­ža i Ti­jo­do­ra i sve nje­go­ve ku­ća­ne a ti pri­mi po­zdrav od tvog pri­ja­te­lja Mo­mi­ra…

Dra­gi i po­što­va­ni Pri­ja­telj Mi­lu­ti­ne, baš sad sam do­bio tvo­je pi­smo ko­je mi je ve­o­ma mi­lo bi­lo kad ču da ste zdra­vo. Pri­ko ako si rad ču­ti za me­ne i mo­je dru­štvo svi smo va­la bo­gu zdra­vo i do­bro iz na­še op­šti­ne.

Pri­ko sad ću vas le­po iz­ve­sti­ti ka­ko smo se pro­ve­li do­sad. Mi smo sa hra­nom do­sta ve­o­ma rđa­vo jer sva­ki dan po po­la le­ba a je­lo ne­ma a sa­da je vr­lo do­bro za hra­nu.

Bor­bu smo vo­di­li ve­li­ku što nig­de ni­je bi­lo do­sad ova­kve bor­be, ni tur­skog ni bu­gar­sko­ga ra­ta ve­li­ka si­la Šva­be je bi­la na nas i mi smo od­stu­pa­li od nji je­da­red ceo vront pro­pa­lo je hi­a­da­ma nji, a i na­ši je do­sta stra­da­lo i 11 ovog msce smo na ju­riš od­u­ze­li Ša­bac i sa­da smo u Šab­cu, tu ima i ode­la do­sta vi­na i ra­ki­je i ma­sti be­la bra­šna, kao sve što je pu­sto Va­roš ne­ma od gra­đan­stva ap­so­lut­no ni­ko i du­ća­ni su sve po­lu­pa­ni i po­pa­lje­ni cr­kvu su šva­be upa­li­le te sve iz­go­re­la sad Šva­bo sa one stra­ne sa­ve bi­je ka­o­bi­com i grad­skim to­po­vi­ma u va­roš a ovi na­ši od­o­vud na­ša je voj­ska po­se­la oba­lu sa­ve.

No­vo ne­ma ni­šta vi­še, tro­ška go­to­vo sam po­tro­šio iz pre, od­go­vo­ri ka­ko je u op­šte i kad bu­de ima­lo manj što no­vo ti ja­vi me­ne, čuo sam da se ku­pi po­sled­nja od­bra­na mla­di­ća za re­gru­ta­ci­ju po­zdra­vi sve tvo­je ku­ća­ne i mo­je i ko god upi­ta za me­ne, a ti pri­mi pri­ko po­zdrav od tvog pri­ja­te­lja M Obre­no­vi­ća kap. II če­te 3 bat. XII p. I poz Ša­bac mo­lim za od­go­vor.

Po­zdra­vljam te ja pod­na­red­nik Ja­ćim Pan­drc mi­smo svi za­jed­no u II če­ti…"

Gvozden Otašević,
Politika