Anomalna žega: svet zabrinut

Svetska organizacija zaštite zdravlja je zabrinuta zbog posledica anomalne žege i požara u Rusiji. Eksperti te organizacije su spremni da pomognu građanima Rusije, te su već objavili zbornik saveta, čiji je cilj minimizacija štete.
 

U Rusiji  sadržina štetnih sastojaka u vazduhu nekoliko puta prevazilazi normalnu. Na prvom mestu je ugljen-monoksid. On je opasan čak i u malim količinama. U vreme požara ljudi često umiru ne od vatre, već od trovanja ugljen-monoksidom. Druga je opasnost smoga. Vetar odnosi na hiljade kilometara dim, koji se sastoji od gasova, nastalih prilikom sagorevanja drveta i tinjanja treseta. Mikročestice čađi ne samo izazivaju alergiju već se akumuliraju u plućima i provociruju napade kašlja, koji može da postane hroničan - praktično je nemoguće očistiti organizam od čađi. Treći je aspekat žega. Ona često izaziva zaoštravanje kardio-vaskularnih obolenja, - kaže zamenik direktora SOZ u Rusiji Tatjana Kolpakova.

Periodi ekstremne žege koja  traje više od 4 do 5 dana pored zagađivanja vazduha nanose veliku štetu zdravlju. Svakako, najpodložniji su obolenjima ljudi poodmaklih godina i oni koji imaju hronična obolenja kardio-vaskularnog i respiratornog sistema, deca sa nepotpuno formiranim sistemom termoregulacije i imunološkim sistemom. Zato mora daim  se dodeli najveća pažnja.
 

Anomalna žega  utiče i na podvodni svet. Na obale Crnog mora  se izbacuju delfini, počeo je masovni pomor ribe, ostriga, školjki, rakova i mekušaca. Gubici iznose desetine tona, ali naučnici ne znaju kako da im se pomogne.
 

Međutim,  glasine škode zdravlju više od žege. Recimo, pojavile su se informacije o požarima u šumama koje su postradale usled havarije na Černobilskoj atomskoj elektrani. Eksperti su  rekli da je reč samo o preostaloj radijaciji čije su doze neznatne. Panika u uslovima žege i dima mogla bi da vodi neprijatnim posledicama. Zato psiholozi savetuju da se obavezno proveravaju informacije, da se ne veruje glasinama, da se ne gubi optimizam.