Ruski dani francuske rivijere

Tradicionalni, 13. Festival ruske kulture na Azurnoj obali u Kanu obećava da postane jedno od najupečatljivijih događaja unakrsne godine Rusija-Francuska.
 

Kako se uobičajilo još od prethodnih godina, Festival ruske kulture u Kanu poreće neku centralnu „udarnu snagu", oko koje se grupišu sredstva za podršku. Ove godine glavni isporučilac utisaka je Sankt-Peterburg. Severna prestonica Rusije nudi predstave čuvenog Baletskog pozorišta Borisa Ejfmana i trupe Putujuće lutke gospodina Pežoa, koncerte mladih solista Marijinskog teatra i vojnog ansambla pesama i igara. A još i izložbu koju je pripremio svetski čuveni muzej Pavlovsk, i novu kolekciju kreatora Valentina Judaškina Putovanje iz Peterburga u Moskvu.
 

Šta se okreće oko toga? Pre svega, to je bogat filmski program. I logično je, jer Kan je jedna od svetskih filmskih prestonica, a Rusija jedna od priznatih kinematografskih sila. I relevantni dokaz za to je filmska epopeja Rat i mir: obuhvatni rad istaknutog sovjetskog režisera Sergeja Bondarčuka, za koji je 1968. on dobio Oskara. To je zaista nedostižno remek-delo među mnoštvom pokušaja ekranizacije romana Lava Tostoja. Između ostalog, internacionalna publika Kana dobija mogućnost da oda poštu velikom ruskom piscu Tolstoju u godini kada se obeležava stogodišnjica njegove smrti.
 

U filmskom programu festivala figurira još jedan memorijalni datum i još jedan rat. 65-godišnjici Velike Pobede nad fašizmom posvećen je film Jedan rat koji je snimila popularna glumica i režiser Vera Glagoljeva. Ovaj film ima već nikoliko međunarodnih nagrada, mada na prvi pogled izgleda da je to vrlo specifična priča, da je stranoj publici teško da je razume. Jedan rat je priča o ruskim ženama koje je zemlja žestoko kaznila zato što su za vreme Drugog svetskog rata, živeći na teritoriji pod fašističkom okupacijom, rodile decu okupatora. U intervjuu za Glas Rusije režiser Vera Glagoljeva je primetila da kroz tragične sudbine nekoliko žena spoznajemo sav užas tog vremena.
 

Ovu surovu po svojoj suštini priču pokušali smo da pretvorimo u legendu. Potrudili smo se da napustimo realizam, da se uznesemo do lepote, poetizacije kadra. I mislim da je u izvesnoj meri to pošlo za rukom, kaže Vera Glagoljeva. Bila nam je vrlo važna reakcija veterana rata na taj film. I koliko dobrih reči sam čula na svoj račun! Ljudi kažu: ovaj film treba pokazivati tinejdžerima, kako bi se učili da saosećaju, učili dobroti.
 

Konačno, ruski Kanski festival ima još jednu tradiciju, koja je vrlo omiljena na Azurnoj obali. Svake godine on predstavlja neki, sa evropske tačke gledišta, egzotični region Rusije. Ovog puta francuska publika treba da se upozna sa samosvojnom kulturom republike Hakasije koja se nalazi u Sibiru. Ljubimicu Prirode, kako zovu Hakasiju, u Kanu će predstaviti folklorni ansambl Ulger, što znači Sazvežđe. Između ostalog, o zvezdama: ni jedan festival ruske kulture na Azurnoj obali nije mogao do sada bez vatrometa. Biće ih i ove godine, pri čemu čitav Pirotehnički muzički spektakl!