Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 30.03.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 29.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 30.03.
 

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 30.03.

 

Zaharova: Kijev nastavlja da sprovodi totalnu derusifikaciju i nasilnu ukrajinizaciju zemlje - Namera Kijeva da u potpunosti izbaci ruski jezik iz korišćenja predstavlja nasilnu ukrajinizaciju i jezički genocid, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije 

„Zvanični Kijev nastavlja da sprovodi totalnu derusifikaciju i nasilnu ukrajinizaciju zemlje. Nakon odluke da se ruskojezičnom stanovništvu uskrate prava da objektivnu informaciju čitaju na maternjem jeziku, sada nameravaju faktički da legalizuju kompletnu zabranu korišćenja ruskog jezika“, navela je ona.

Prema njenim rečima, u pitanju je borba ne samo protiv ruskog jezika i ruske kulture, već i protiv jezika i drugih etničkih grupa koje naseljavaju Ukrajinu. 

Ona je dodala da je nedavno u Vrhovnoj radi predstavljen zakon o državnom jeziku koji bi zabranio korišćenje ruskog u svim oblastima svakodnevnog života.

Zasedanje Saveta Rusija-NATO - Predstavnici Rusije i Severnoatlantske alijanse će u četvrtak na prvom ovogodišnjem zasedanju Saveta Rusija-NATO razgovarati o Ukrajini, Avganistanu, kao i o sprečavanju novih vojnih incidenata.

Komentarišući predstojeći susret, stalni predstavnik Rusije pri Alijansi Aleksandar Gruško ocenio je da se komunikacija na nivou Saveta obnavlja, kao i da se pregovori vraćaju u radnu atmosferu.

Sa druge strane, prema informacijama iz Alijanse, teme susreta nakon prošlogodišnjih pregovora nisu se puno izmenile, i dalje su prioriteti Ukrajina, Avganistan, kao i transparentnost vojne aktivnosti obe strane.

Zaharova: Porošenko sarađuje sa ekstremistima - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko dugo vremena koketira sa ekstremistima, što je dovelo do trenutnog stanja u zemlji, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova u emisiji „60 minuta“ televizije „Rusija 1“.

„Nažalost, koketiranje i neki pokušaj da se sve vreme bude na povocu ekstremista, ono što je pokazao predsednik Ukrajine, dovelo je do današnjih rezultata“, rekla je Zaharova.

Ona je navela da u ovom trenutku nije jasno ko ima veći uticaj u zemlji.

„Pitanje je otvoreno: da li predsednik Ukrajine ima uticaj na ono što se dešava u njegovoj zemlji? Ko kome nameće volju? Zakon, vlast, predstavnici države, ili ekstremisti i nacionalista, nelegalne naoružane grupe, ko trenutno predstavlja vlast u Ukrajini?!“, zapitala je Zaharova.

Portparolka ruskog Ministarstva naglasila je da su ruski zvaničnici više puta govorili da će „svako koketiranje, svaka igra sa nacionalistima na bilo koje pitanje, na bilo koju temu dovesti do najstrašnijih rezultata“.

„Nacionalistička životinja je okusila krv i, čini mi se, napila se tokom mnogo godina, postala je potpuno nekontrolisana", dodala je Zaharova.

Lavrov: Kijev želi da sahrani Minski sporazum - „Što se tiče Minskih sporazuma, mislim da ukrajinska vlada i predsednik Petro Porošenko lično žele da ih sahrane. Oni žele da to urade tako da odgovornost bude na Rusiji i stanovnicima istočne Ukrajine“, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Prema njegovim rečima, to se dogodilo zato što se Porošenko suočio sa „ozbiljnim otporom ekstremista, a ekstremisti koji smatraju vladu slabom, zauzeli su poziciju iščekivanja u nadi da će se održati prevremeni izbori ili novi „Majdan“.

Najveća Porošenkova „greška“ je što se nakon što je potpisao sporazume u februaru 2015. u Minsku i vratio kući sa pozitivnim rezultatima dobijanjem podrške Nemačke, Francuske, a potom i Saveta bezbednosti u Njujorku, nije iskoristio trenutak i ubedio svoj parlament i opoziciju da je to koristan sporazum podržan od strane Evropske unije, kojoj Kijev želi da pristupi, naveo je Lavrov.

„Umesto toga, on je nakon povratka u Kijev počeo da se izvinjava opoziciji, govoreći da oni to ne treba da uzimaju smatraju ozbiljnim, da on nije dao nikakvu obavezu koja bi bila pravno obavezujuća, da su oni pogrešno shvatili i tako dalje. On je sam sebe saterao u ćošak, kao potpuno neodgovoran političar koji je nešto potpisao, a nedelju dana kasnije, po povratku kući rekao da on to nije potpisao. Opozicija je osetila da je to njegova slabost“, istakao je Lavrov.

Sud u Londonu: Ukrajina da isplati Rusiji tri milijarde dolara - Ministarstvo finansija Rusije smatra odluku Visokog suda u Londonu da Ukrajina isplati Rusiji dug u evroobveznicama od tri milijarde dolara kao konačnu i obavezujuću, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva.

„Viši sud u Londonu je nakon razmatranja tužbe Rusije o dugu Ukrajine po kratkom postupku odlučio da Ukrajina mora da isplati Rusiji nominalnu vrednost evroobveznica u iznosu od tri milijarde dolara, kao i odgovarajući iznos kamate“, navodi se u saopštenju.

„Viši sud u Londonu uvideo je nedostatak argumenta za pobijanje navoda tužioca o postojanju duga u evroobveznicama, a kao posledica toga, nema potrebe da se razmotre argumenti koje je navela odbrana tokom suđenja. Konkretno, u odluci suda navedeno je da, s obzirom da se radi o uslovu da se ispuni obaveza prema instrumentu duga, tuženi nema argumente koji bi se mogli razmatrati na sudu u korist nepriznavanja važenja ovog zahteva“, saopštilo je Ministarstvo finansija.

„Na kraju krajeva, ovo je uslov dospeća dužničkih instrumenata za koje sud smatra da nema opravdane odbrane. Ne bi bilo ispravno da slučaj ide dalje do potpunog postupka u takvim okolnostima. Shodno tome, iz navedenih razloga zastupnik ima pravo na rezime presude. Uslovi ove presude zahtevaju definisanje i postoji niz posrednih pitanja koja će sud razmatrati“, rekao je sudija u saopštenju.

„Na taj način, sud je doneo konačnu odluku koja obavezuje Ukrajinu da isplati dug Rusiji u evroobveznicama u celosti. Ne očekuje se dalja rasprava o tom pitanju u Višem sudu u Londonu“, zaključuje se u saopštenju Ministarstva.

Visoki sud Engleske i Velsa razmotriće tužbu Rusije o dugu Ukrajine - Visoki sud Engleske i Velsa razmotriće po kratkom postupku tužbu Rusije o dugu Ukrajine u visini od tri milijarde dolara, izjavio je sudija Vilijam Bler.

Na taj način sud je odgovorio na zahtev Rusije da razmotri slučaj bez sprovođenja pune istrage, dok je stav Moskve da Kijev nema načina da ospori potraživanja Rusije.

Iako je rusko Ministarstvo za ekonomski razvoj ocenilo da je ta odluka suda u Londonu pozitivna za Moskvu, postoji sumnja da će se taj proces ipak razvući.

Istovremeno, Kijev je saopštio da će do 8. aprila sudu predstaviti dodatne materijale u svoju odbranu.

„Ukrajina će nastaviti da brani svoj stav“, rekao je tim povodom ministar finansija Ukrajine Aleksandar Daniluk.

Podsetimo, Visoki sud Engleske i Velsa je 19. januara završio saslušanja po tužbi Rusije o ukrajinskom dugu. Interesantno je da je sudija na tom slučaju Vilijam Bler stariji brat bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima