Velika finansijska šteta po EU od sankcija Rusiji

U vreme kad šefovi država i vlada EU produžavaju sankcije Rusiji na još pola godine, Istočni komitet Nemačke ekonomije je došao do užasavajućeg zaključka: ukupna šteta od ekonomskih sankcija za EU, Rusiju i susedne države dostigla je, nakon tri godine, dvocifren broj, ako ne i trocifren, u milijardama evra, navodi se u analizi Istočnog komiteta.

Kako piše nemački list „Handelsblat“, radi se o posledicama sankcija, koje su uvedene u leto 2014. godine nakon što je Krim ušao u sastav Rusije i recipročnih mera Rusije — zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda iz SAD i EU. Tačnu sumu je teško izračunati, jer je sa sankcijama pala cena nafte, što je dodatno oslabilo rusku ekonomiju koja se nalazi u recesiji od početka 2014. godine. Ove faktore je praktično nemoguće razdvojiti.

O tome koliko je za tu štetu krivo nesprovođenje reformi i pad cena nafte, a ne toliko sankcije, govore sledeće cifre: od januara 2014. godine do decembra 2016. godine izvoz Nemačke u Rusiju se smanjio za 41, odnosno 42 odsto. Izvoz iz Kine koja se nije pridružila sankcijama smanjen je za isti taj period za 33 odsto.

Prilikom računanja štete od sankcija, eksperti iz SAD, Rusije i Nemačke polaze od toga da od 20 odsto do 30 odsto gubitaka pri izvozu u Rusiju neposredno zavisi od sankcija i oko 20 odsto od pada ekonomije u Rusiji nakon 2013. godine.

Broj predstavništava nemačkih firmi u Rusiji smanjen je zbog ekonomske krize, sa 6.000 do 5.300. Prema proračunima, od sankcija je bilo izgubljeno 60.000  radnih mesta, dok je smanjenje proizvodnje koštao biznis u Rusiji 13,5 milijardi evra. Slučajevi bankrotstva, na primer magdeburške fabrike, za proizvodnju mašina „Vakoma prodakšen“, prema podacima Istočnog komiteta, očigledno su bili izuzeci. Od leta 2016. godine niska tačka pada u trgovini sa Rusijom je već prevaziđena. Međusobna trgovinska razmena je otada opet porasla. Dok se izvoz naglo smanjivao, izgleda da zbog boljih uslova za rad investicije u Rusiju opet rastu. Prema podacima Istočnog komiteta, u Rusiji manje izvoze, ali i više proizvode. Istočni komitet se zalaže da se etapno ukinu sankcije — u zavisnosti od napretka u realizaciji Minskog sporazuma za smirivanje stanja na istoku Ukrajine. Osim toga, komitet želi ozbiljno da razgovara sa Komisijom EU i Evroazijskom ekonomskom komisijom o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora od Lisabona do Vladivostka.

Oko 40 država sveta učestvuje na različite načine u ekonomskim sankcijama protiv Rusije. Pored Ukrajine, Norveške, Kanade, Japana i Švajcarske pod pritiskom EU pridružile su im se i kandidati za stupanje u EU, kao što su Albanija i Crna Gora, dok je Srbija to odbila. Protiv Rusije nisu uveli sankcije ni važne ekonomske sile kao što su Kina, Indija, Brazil, Turska, Egipat, Izrael, Južna Afrika i Južna Koreja.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut