Tesla – genije koji je otvorio vrata našoj civilizaciji

"Njujork tajms" je o njemu objavio više od 700 tekstova, i to samo za njegova života. Nazivali su ga vizionarom i naučnikom koji je osvetlio 20. vek – Nikola Tesla. Ove 2017. navršava se i 125 godina od njegove jedine posete Beogradu. Pred sutrašnji 161. Teslin rođendan, RTS je istraživao koje su to manje poznate činjenice i šta sve ne znamo o velikom naučniku.

Danas da je živ, bio bi milioner. Na spisku njegove Imovine našli bi se i fabrika sijalica u Češkoj, električni automobil, aerodrom, termoelektrana... Sve ovo nosi jedno ime – Nikola Tesla. A šta o njemu treba da znamo?

"Da je više od 300 patenata registrovao u više od 20 zemalja sveta, da je u suštini on bio jedan genijalac koji je otvorio vrata našoj civilizaciji. Sve današnje tehnologije koje mi svakodnevno koristimo- od bežične komunikacije do mašina, on je postavio temelje", ističe Sonja Vukalović iz Mezeja "Nikola Tesla".

Matica srbska nekoliko puta odbila ga je za stipendiju, ali je uprkos tome decenijama kasnije postao njen dobrotvor. Ni Nobelovu nagradu nikada nije dobio, a za neke od njegovih patenata malo se zna.

"On je patenirao elektromagentske oscilatore, visokofrekventne struje, specijalno modulisane, koji su bili u stanju da prolaze kroz tkiva. Struja obično ide samo po površini, međutim, ova polja su prolazila kroz tkiva i deaktivirala viruse i sprečavala deobu bakterija. Tako da Tesla ima i tri patenta za medicinske aparate i jedan od tih aparata je u muzeju. On nikada nije išao kod lekara, do kraja života nije video lekara", kaže filozof Velimir Abramović.

"Kažu da Tesla nije jeo meso. On jeste bio vegetarijanac, ali kada? Zadnjih nekoliko godina života. U svojim memoarima Edison ga je čak ismevao, komentarišući da je 'visoki, mršavi Srbin pojeo još jedan dupli biftek od četiri cola'. Kažu da se nije rukovao. Nije, kada je vladala kolera i druge zarazne bolesti", kaže samostalni istraživač i fizičar Milovan Matić.

Ovaj nesuđeni sveštenik voleo je i golubove. Govorio je osam jezika, u Americi prevodio pesme Jovana Jovanovića Zmaja, drugovao sa Markom Tvenom. Kako život, tako i njegova smrt, intrigiraju naučnike.

"Umro je siromašan, ali njemu novac ništa nije značio. On nikad ništa nije investirao, ako pogledate koliko je on kao naučnik potrošio, on je naskuplji naučnik kao pojedinac svih vremena. On je ogroman novac potrošio na nauku ali nije akumulirao nikakvo bogatstvo. Umro je tačno sam, govori se i da je ubijen, ali ja u to ne verujem", navodi filozof Velimir Abramović.

Svakog meseca o njemu se sazna nešto novo. U muzeju "Nikola Tesla", potvrđuju da se u njihovoj arhivi nalazi oko 170.000 različitih dokumenata o Tesli koji tek treba da se istraže.

RTS