Malagurski: Najvažnije je da film vide oni koji, možda nesvesno, podržavaju uništavanje svetinja

Svakodnevne pretnje smrću koje dobija putem društvenih mreža, nisu uplašile mladog režisera Borisa Malagurskog, autora dukumentarnog filma „Kosovo: Momenat u civilizaciji“, već su mu dodatan motiv da nastavi sa borbom protiv ulaska tzv. «Republike Kosovo» u Unesko, koja je kako kaže, dužnost svakog od nas.

Pretnje, koje su počele samo nekoliko dana nakon što je objavljen trejler za dokumentarac „Kosovo: Momenat u civilizaciji», pokazale su samo frustriranost i strah Albanaca od prikazivanja filma na Zapadu. Naime, premijera filma je planirana za jesen u Parizu, gde se nalazi sedište Uneska.

Najava filma


U intervjuu za News Front Malagurski objašnjava, šta je to što je toliko uznemirilo Albance, da mu upućuju pretnje smrću

Po Vašem mišljenju, zašto je film izazvao toliko burnu reakciju u albanskim medijima? Da li ste to očekivali?

«Nadao sam se burnoj reakciji, jer bi to značilo da smo pogodili suštinu i to na pravi način. Iako to albanski novinari i političari neće priznati, otkriću zašto su se uznemirili. Zabrinulo ih je što je film na engleskom i namenjen prvenstveno zapadnoj publici. Činjenica da je voditelj iz Australije im samo doliva so na ranu. Užasnulo ih je što smo albanske ekstremiste koji ruše srpske crkve uporedili sa ISIS-om, koji ruši kulturnu baštinu na Bliskom istoku. Svesni su da je priča o Miloševiću postala izlizana, jer Milošević nije bio na vlasti ni 2004. kad su albanski ekstremisti sprovodili pogrom nad Srbima, a ni 1982. kad je „Njujork tajms»  pisao o egzodusu Srba, koje teraju „albanski nacionalisti sa ciljem da stvore etnički čistu republiku, a potom je ujedine sa Albanijom da stvore Veliku Albaniju.“ I znaju koja je moć filma da menja svest ljudi širom sveta. Očekivao sam buru, ali mislim da najveća bura tek dolazi.

Vidimo da imate mnogo reči podrške iz celog regiona. Šta osećate, šta ta podrška znači za Vas?

«Znači mi što civilizovani ljudi širom zemlje, regiona i sveta podržavaju ono što radim. Svima nama je bilo teško kada smo na malim ekranima videli rušenje Palmire u Siriji ili uništavanje muzeja u Mosulu u Iraku od strane ISIS-a. Verujem da će iste reakcije biti kada ljudi vide rušenje i uništavanje srpske baštine na Kosovu i Metohiji. Vrednost mog filma su mnogi prepoznali i odlučili da ga podrže. Dobili smo podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Turističke organizacije Beograda i bezbroj donatora širom zemlje i sveta. Zahvalan sam svima, svaka donacija, podrška ili makar lepa reč nam izuzetno znači, jer nam daje snagu i volju da nastavimo sa našim radom. Čast mi je što radim sa briljantnim mladim ljudima koji vole svoju zemlju, to su voditelj Stefan Popović, scenarista Miloš Ninković i direktor fotografije Mladen Janković»

Vas optužuju za upoređenje «republike Kosova» sa ISIL-om zbog kadrova o rušenju manastira i crkava. Da li vidite sličnosti između ratne i posleratne situacije na KiM i sadašnjih dešavanja na Bliskom istoku?

«Oni koji me napadaju zbog tog poređenja su svesnu da je svet ujedinjen protiv zverstava koje čini ISIS. Koja je razlika između rušenja kulturnog nasleđa na Bliskom istoku i na Kosovu i Metohiji? Nema razlike. Zato je poređenje sa ISIS-om na mestu. To brine one koji vole da uništavaju kulturnu baštinu, ali ne žele da zapad za to sazna. ISIS želi da zapad za to sazna i to im je jedina razlika. Da Priština može da radi šta god želi, a da Zapad za to ne sazna, srušili bi sve srpske crkve i manastire. Ali biće zadovoljni i sa isterivanjem monaha i pretvaranjem tih živih manastira u mrtve turističke atrakcije koje bi predstavili kao „albansko vizantijsko nasleđe.“ To nikako ne smemo da dozvolimo. Civilizacijsko nasleđe pripada čitavom čovečanstvu, bez obzira da li se radi o srbskom doprinosu civilizaciji ili nekom drugom».

Da li je Vaš film snimljen pre svega za srpsku ili stranu javnost? Zašto želite da se priča o Kosmetu poširi na teritoriju Evrope?

«Snimljen je i za nas i za ceo svet. S obzirom da mi ne ugrožavamo naše svetinje na Kosmetu, najvažnije je da film vide oni koji, možda nesvesno, podržavaju njihovo uništavanje. Privremene institucije u Prištini pokušavaju da predstave sliku o demokratskom i slobodnom Kosovu koje želi da čuva svoje svetinje. Ali ako je tako, zašto KFOR, recimo, i dan danas čuva manastir Dečane? Od koga ih čuva, od vanzemaljaca ili okolnog stanovništva? Znamo za mnoge napade na taj i druge manastire, a to nisu samo napadi iz 2004. godine. I dan danas maltretiraju monahe time što im gase struju, vodu, kamenuju ih, a onda kažu da ih „vole“ i žele da ih „čuvaju“. Rekao bih da prištinske institucije treba da bude sramota, ali oni su sramotu davno prevazišli. Filmom „Kosovo: Momenat u civilizaciji“ ćemo celom svetu pokazati istinu o Kosovu i Metohiji, počevši od Pariza, gde je planirana svetska premijera».

Verujete li da situacija na KiM, projekat «Velike Albanije» i islamizacija Balkana predstavlja pretnju ne samo za Srbiju već i za Evropu?

«Znamo da je Balkan na mapi ISIS-a, a ako posmatramo samo teritoriju Kosova i Metohije, odatle ima najviše boraca za ISIS, procentualno u odnosu na ukupno stanovništvo, u Evropi. Na drugom mestu je Bosna i Hercegovina. Da li je to slučajnost? Ne bih rekao. ISIS možda propadne na Bliskom istoku, ali njihova zamisao da stvore islamski kalifat neće tu da stane. To je najveća pretnja za Evropu koja postoji. Razumem da je postojao interes tokom devedesetih godina prošlog veka da zapad podrži određene snage, pa i mudžahedine u Bosni i teroriste na Kosovu, ali ovde se više ne radi o balkanskim poslovima, ugrožena je cela Evropa, pa i ceo svet. Zato ovaj film dolazi u poslednji čas, a ako se nešto ne preduzme da se vatrene ideje poput Velike Albanije ugase, bojim se da će za Evropu da bude kasno», upozorio je Malagurski.

Lola Đorđević,
srb.news-front.info