Grobovi srbskih ratnika na Kajmakčalanu zarasli u korov

Članovi kuršumlijskog udruženja „Kosta Pećanac” koje se bavi negovanjem i očuvanjem srpske tradicije i srodno udruženje „Kajmakčalan” iz Beograda boravili su nedelju dana u Makedoniji, gde su na 2.521 metar nadmorske visine, na Kajmakčalanu, čistili i sređivali zapuštena srbska groblja poginulih vojnika u Prvom svetskom ratu. Iako nema zvaničnih podataka koliko tačno ima grobalja, Mile Koprivica, predsednik kuršumlijskog udruženja i jedan od inicijatora akcije, tvrdi da su srbska groblja na Kajmakčalanu rasuta na preko 90 lokacija, a da se na ovom prostoru još uvek mogu pronaći neotkriveni grobovi zarasli u trnje i korov.

– Grobovi su zarasli u travu, često su prekriveni šibljem, a neretko su i potpuno urušeni – započinje priču Koprivica, koji je i sam potomak slavnih predaka. U prilog toj činjenici naglašava da je na najvećem groblju nastradalih Srba u selu Skočivir pronašao pretka Todora R. Koprivicu poreklom iz sela Vukojevac u kuršumlijskoj opštini. – Nakon sto godina, zapalio sam sveću i održao pomen svom pretku koji je život izgubio kao podnarednik 2. pešadijskog puka „Knjaz Mihajlo”. Pronašao sam i grob još jednog zemljaka, izvesnog Vukojice Azdejkovića iz sela Đurevac kod Prokuplja. Inače, u ataru sela Skočivir sahranjeno je oko 500 srbskih ratnika, a mi smo pokušali da oronule i propale spomenike naših predaka bar malo dovedemo u red – dodaje Koprivica.

On ističe da su čistili zapuštena srbska groblja i u ataru sela Trnovo, Dobroveni, Živojno i dr. Očišćeno je na desetine lokacija, ali to je tek jedan deo grobalja na kojima počivaju kosti junaka koji su godinama zaboravljeni od svih i gde je u borbama sa Bugarima nastradalo više od 5.000 naših boraca. Koprivica dodaje i da je krajnje vreme da se sprovede jedna organizovana akcija na Kajmakčalanu, gde će se popisati sva groblja, pronaći svaki spomenik i sada zapuštene lokacije dovesti u red i tako se bar malo odužiti našim slavnim precima. Vojnici koji su se ovde borili i izginuli bili su iz svih krajeva Srbije.

Inače, u probijanju Solunskog fronta, jednu od najkrvavijih, najpresudnijih i najslavnijih bitaka, u jesen 1916. godine, srbska vojska vodila je na Kajmakčalanu, u današnjoj Makedoniji, gde je za 19 dana, boreći se prsa u prsa, za slobodu otadžbine palo na hiljade srbskih junaka. Svi oni sahranjivani su dok su borbe još trajale, odmah uz liniju fronta: na improvizovanim grobljima, u portama crkava i po vrletima ove planine.

Učesnici ove humane akcije obišli su na Gruniškom visu i spomenik podignut u čast Vojinu Popoviću, legendarnom vojvodi Vuku, pukovniku srpske vojske koji je na Kajmakčalanu stradao u hrabrom i samoubilačkom jurišu na bunker bugarske vojske. Kažu da je još puno takvih spomenika i belega najhrabrijim srbskim junacima sakriveno po jarugama, šumama i vrletima Kajmakčalana.

LJ. Mitić, 
Politika