Zakon o policiji mora da odražava realnost savremenog života

U centru pažnje medija ove je nedelje bio Zakon o policiji. O reformi državnih organa se govorilo u Državnoj dumi i u Društvenoj komori RF.
 

Prvi put u Rusiji je toliko važan dokument bio predložen za svenarodnu diskusiju mnogo ranije od njegovog usvajanja. Šta više, svako je stekao mogućnost da iznese svoje primedbe. Svoje mišlenje i amandmane je na sajtu na internetu ostavilo više od 20 hiljada korisnika. Neki ga odobravaju, mnogi kritikuju.
 

Glavna tema razmatranja je preimenovanje milicije u policiju. Protivnici te ideje navode kao obrazloženje udžbenike istorije iz sredine prošlog veka gde se isticalo da policija brani interese buržoazije. a milicija interese radnika i seljaka. Pristalice smatraju šire, jer preimenovanje omogućuje rešavanje maltene glavnog zadatka reforme - kadrovskog pitanja, - ubeđen je poslanik Valerij Rjazanski.

Pri  formalnoj promeni naziva će uspeti preformiranje kadrovskog sastava,  revalorizacija svakog milicionera da li je on sposoban da se nalazi u njihovim redovima. Osim toga, reč je o promeni samog statusa pripadnika pravnog sistema. Njegov glavni  zadatak je zaštita interesa građana.

Eksperti ističu da nova redakcija zakona sadrži i druge važne promene. Takođe je važno pitanje osiguranje prava i sloboda građana. Glavni kriterijum rada policije će biti mišlenje građana, a ne samo statistički pokazatelji. Međutim, postoje odredbe koje izazivaju oštre kritike. Govori direktor Moskovskog biroa za ljudska prava Aleksandar Brod.

Nacrt Zakona sadrži nekoliko stavki koje šire ovlaštenja pripadnika organa bezbednosti. Bilo koja njihova akcija se smatra legalnom, njihovi zahtevi su obavezni sve do sudske rasprave. Šire se prava ulaska u stan što faktički ukida normu njegove neprikosnovenosti. Policajci mogu da kontrolišu bilo koje dokumente građana.
 

Odluka o svenarodnoj diskusiji u vezi sa Zakonom o policiji bila je pravilna, - smatra poslanik Vladimir Vasiljev.

Ta napetost u društvu, to nezadovoljstvo traže i razmatranje, i uzimanje u obzir. Zato treba nalaziti načine, koji omogućuju rešavanje tog problema. To je i bilo učinjeno kada je nacrt zakona bio stavljen na svenarodnu diskusiju.
 

Eksperti smatraju da će diskusija pružiti odgovor na pitanje postoji li u Rusiji građansko društvo? Ono ne samo da postoji, već se razvija i spremno je da sve aktivnije učestvuje u životu zemlje. Verovatno će u bliskoj budućnosti praksa svenarodne diskusije o svakom važnom zakonu biti obična, te će se takvi dokumenti usvajati tek posle toga kada vlasti konsultuju narod.