Arktik: istorijski proboj

Istorijski proboj u odnosima Rusije i Norveške - tako su već nazvali u sredu potpisan dogovor između dve zemlje. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i norveški premijer Jene Stoltenberg parafirali su sporazum o razgraničenju morskog prostranstva i saradnji u Barancovom moru. Iz Murmanska izveštava naš dopisnik Olga Denisova.

Pitanje razgraničenja epikontinentalnog pojasa u Barencovom moru bilo je rešeno u aprilu ove godine u toku posete ruskog lidera Norveškoj. Spornom se smatrala teritorija od 175 hiljada kvadratnih kilometara - a to je 12% čitavog Barencovom mora. Rusija i Norveška podelile su tu oblast jednako.
 

Sporazum postignut posle 40-godišnjih pregovora omogućava između ostalog da se ukine moratorijum na eksploataciju naftnih i gasnih nalazišta arktičkog epikontinentalnog pojasa. Osim toga, sporne teritorije, konačno, ući će u međunrodni pravni prostor, istakao je u intervjuu za Glas Rusije politikolog Dmitrij Oreškin.

U perspektivi imamo vrlo dobre mogućnosti ekspluatacije Severnog pomorskog puta. On je dva puta kraći nego iz Evrope u Aziju preko Sueckog kanala ili oko Afrike. Jasno je da je to povoljno. Imamo pravo na zonu od 200 milja. I granica je veliki deo arktičkog epikontinentalnog pojasa, gde leže potencijalne rezerve nafte i gasa.
 

Interesovanje za osvajanje arktičke zone u poslednje vreme ispoljava sve više država. To je povezano sa globalnim promenama klime - zvahljajući zagrevanju otvaraju se ne samo nove mogućnosti za redovno brodarstvo u regionu, već i pristup sirovinama. Sporna pitanja treba da reguliše Arktički savet, u koji ulazi 8 zemalja. Ipak za sada se ne može govoriti o nekakvom jedinstvu učesnika organizacije. Na primer, kanadski ministar inostranih poslova Lourens Kenon u sredu je izjavio da Otava ističe dodatna prava na arktički epikontinentalni pojas. Tako da situacija u regionu zahteva stalnu pažnju. Nisu ni iz daleka sve zemlje koje su zainteresovane za podelu arktičkog epikontinentalnog pojasa izanitersovane od prakse vojnog pritiska, smatra predsednik Akademije za geopolitčke probleme Leonid Ivašov.

Rusija treba pažljivo da prati stratešku sitauciju, da daje predloge o regulisanju delatnosti vojno-pomorskih snaga u regionu. Danas se može govoriti da je proces mirnog osvajanja Arktika pokrenut. Ali dalje ćemo da vidimo da li će dogovor biti postignut, ili će strane ipak pribegavati vojnom pritisku, što je poslednjih godina već naznačeno.

U svakom slučaju posle dugih beskorisnih sporova zemlje Arktičkog regiona čine prve korake u susret jedne drugima. Kako ističu u Kremlju, Moskva i Oslo su pokazali da svi sporovi o Arktiku treba da se rešavaju putem pregovora i na osnovu normi međunarodnog prava. Načičkati u severnim morima borbene brodove i vojne baze nije izlaz. Kako pokazuje istorija, mali incident u takvoj situaciji može da dovede do globalnog konflikta, u kojem teško da će neko pobediti. Želimo da verujemo da i zapadni partneri to shvataju. U svakom slučaju, kanadski ministar, koji je izjavio nove pretenzije na arktički epikontinentalni pojas, priznao je: Otava neće odsutati od predaje zajedničke prijave sa Moskvom u UN. Mudra odluka.