Južni tok će poteći u Republiku Srpsku?

Rusija i Republika Srpska nastavljaju da uspostavljaju saradnju: posle nedavne posete delegacije na čelu sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom u Moskvu, usledila je poseta stalnog predstavnika predsednika RF Georgija Potlavčenka i grupe ruskih političara i biznismena Banja-Luci.
 

Visokim ruskim gostima u Republici Srpskoj se dopala klima: i politička, i ekonomska. Tako da se može pretpostaviti da nove strane investicije u privredu entiteta nisu daleko. Kao što možda ni pridruživanje republike projektu Južni tok nije daleko.
 

Detalje posete za Glas Rusije izneo je u intervjuu predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojčić:

Postoji obostrani interes za nekoliko krupnih oblasti. Mi već imamo dobro iskustvo  sa ruskom investicijom u naftni sektor, jer je ruska kompanija „Zarubežneft" kupila rafineriju u Brodu, uložila velika sredstva, zaposlila oko hiljadu i po radnika, ima dobru proizvodnju i namerava proširivati kapacitete. Postoji interes da se u naftni sektor i dalje ulaže. Pre nekoliko decenija  je na ovim prostorima bilo istraživanja mogućih resursa nafte. Ruska strana je zainteresovana  da to istraživanje nastavi i sa naše strane postoji spremnost da ruskim investitorima bude omogućena ta vrsta koncesije.
 

Takođe, premijer RS gospodin Dodik je  nedavno u Moskvi potpisao sporazum, koji se odnosi na gasifikaciju.  Mi smo zainteresovani, pošto samo jedan krak gasovoda trenutno ulazi u Republiku Srpsku kod Zvornika, ide prema Sarajevu. Zainteresovani smo za gasifikaciju čitavog severnog dela. Tu bi ruske kompanije kroz projekat „Južni tok"  trebale da idu na povezivanje i proširivanje mreže na većem delu Republike Srpske. Sa naše strane postoji apsolutna zainteresovanost za to. Ocenjujemo da sa ruske strane takođe postoji spremnost i da se onda RS poveže sa svojom infrastrukturom na onaj glavni krak koji bi išao kroz Srbiju. To je izuzetno važan projekat jer je korišćenje gasa za različite potrebe jedan od veoma važnih energenata i otvara niz različitih mogućnosti. Može se o tome razgovarati i sa aspekta cene, i sa aspekta domaćinstava, i sa aspekta privrede, koja bi ga koristila. To je nešto, što čitava zapadna i srednja Evropa  već koristi kao prednost dok je područje Balkana vrlo slabo snabdeveno, ima vrlo slabu mrežu. Treba praktično razvijati  mrežu gasovoda i onda priključivati na nju privredne i privatne subjekte.