Baronesa i njen tim

Verovatno neće biti preterano ako kažemo da u saopštenjima koja stižu ovih dana iz Brisela toksinira tema spoljnopolitičke aktivnosti EU. Tamo se ubrzanim tempom vrši formiranje Službe za inostranu delatnost, utvrđene u skladu sa Lisabonskim sporazumom. Na njenom čelu je novi vrhovni predstavnik EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti britanska baronesa Ketrin Ešton. Istina, kao i uvek o uzbranom tempu kada je reč o EU uvek se mora govoriti sa ogradom.
 

Funkcija i sturktura buduće diplomatske službe EU bili su, kao što se zna, utvrđeni od strane šefova diplomatija zemalja članica EU još u julu. Osoblje uslovnog MIP-a Evrope sa sedištem u Briselu treba da u početnoj fazi broji 1525 saradnika. Nadalje ono će biti dovedeno do 7000 ili čak 8000 ljudi. Otprilike 60% njih će činiti činovnici Evropske komisije i Saveta EU, koji rade na stalnoj osnovi. Ostale u roku od 8 godina sa mogućnošću produženja ugovora od 2 godine imenovaće zemlje članice EU. Predstavništva Službe za inostranu delatnost biće otvorena u 136 zemalja.
 

Prema saopštenjima novinskih agencija, Ketrin Ešton je već pripremila spisak šefova predtavništava u 29 država. Još jedno saopštenje koje je stiglo ovih dana tiče se finansiranja. Prema britanskom listu Dejli Telegraf, šef evropske diplomatske službe, koja je već dopustila dodatne troškove od više mnogo miliona, zamolila je da se uveća budžet njenog resora za još 8%. To je neophodno, kaže ona, radi popunjavanja platnog fonda i uređenja sedišta diplomatske službe. Na kraju budžet budućeg MIP EU će dostići skoro 400 miliona funti sterlinga (eng. sterling, ono što ima punu pravu utvrđenu vrednost, raniji kovani novac-danas samo novčana računska jedinica). Kako ističu novinari, baronesa deluje sa razmahom, ne računajući na takve sitnice kao što je troškovnik.
 

Jasno da u uslovima kada su nacionalne diplomatske službe primorane da smanjuju troškove, a negde da zatvaraju ambasade, ovakvo rasipništvo ne može da izazove ništa drugo do nervozu. Ona se i ispoljila u Evropskom parlamentu, koji sasvim neočekivano, po rečima austirjske Di Prese, nije utvrdio predlog baronese za sastav njenog tima. Mnogi eksperti ističu u poslednje vreme osetnu težnju EU da uveća svoju ulogu na svetskoj političkoj sceni. To je između ostalog sticanje novih strateških partnera, posebno u Aziji, razvoj ekonomskih veza. Da li će izaći na kraj sa tim zadacima tim baronese, čije ambicije su polile ledenim tušom evropske poslanike u Strazburu? Po mišljenju Nikolaja Kavešnikova, šefa odeljenja sektora za evropske integracije Instituta za Evropu, Ešton u principu ima dobre perspektive.

Od trenutka stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, kaže naučnik, EU traži načine da ovaploti (crksl. nečem zamišljenom dati stvarni oblik) onaj potencijal koji sadrži tekst dokumenta - da igra veću ulogu na spoljnopolitičkoj sceni. Sada postoje određene šanse za to. To je pre svega jačanje same figure šefa spoljnopolitičkog resora EU Ketrin Ešton. Ona dobija mnogo veća ovlašćenja od svojih prethodnika. Ali problema je mnogo. To je dvostruka, a ponekad i trostruka potčinjenost Ešton. To je problem harmonizacije interesa 27 zemalja članica EU. To je istav Evropskog parlamenta koji sada, dobivši veća ovlašćenja, pokušava da pokaže da ga treba prihvatati ozbiljno i u sferi spoljne politike.
 

Jačanje spoljnopolitičke aktivnosti EU, smatra Nikolaj Kavešnikov, takođe je u interesima Moskve. Na svom septembarskom samitu u Briselu lideri EU još jednom su potvrdili usmerenje na tesnu saradnju sa Rusijom. A to je vrlo važno ako se ima u vidu partnerstvo u sferi modernizacije koja se vrši u zemlji. Što se tiče problema, oni će u EU, kaže ekspert, postojati uvek. Radi se samo o umeću da se rešavaju brzo i efikasno.