„Za“ i „protiv“ vraćanja obaveznog vojnog roka

21.07.2018. god.

Za ponovno uvođenje redovnog vojnog roka, ukinutog pre sedam godina, je tri četvrtine građana Srbije. To je pokazalo nedavno istraživanje Centra za odbranu i bezbednost na uzorku od 1.117 ispitanika u 11 opština i gradova. Da je to loša ideja smatraju oni koji su u uniformi bili devedesetih.

Put od zapada do istoka Srbije – ako se njime meri raspoloženje građana prema služenju vojske – vodi nizbrdo. Dok je u Ivanjici čak 92 odsto ispitanika za vraćanje obaveznog vojnog roka, u Velikom Gradištu se tako izjasnilo svega 40 odsto.

"Možemo da kažemo da je u zapadnoj Srbiji malo ta kultura služenja vojnog roka bila zastupljenija i da su građani malo više pod uticajem te tradicije nego što je to na istoku gde su bliže sa Rumunijom i nekim drugim državama", kaže Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost.

Oni koji su rok davno odslužili prednjače u stavu da treba da bude obavezan. Jednako razmišljaju i muškarci i žene. Slede ih mladići stasali za vojsku. Povratak u kasarne najmanje žele građani od 40 do 49 godina.

"Možemo pretpostaviti da su to otprilike ljudi koji su devedestih imali oko 20 godina i oni bi trebalo da u tom periodu služe vojsku, i verovatno zbog svega toga što su preživeli devedesetih imaju malo negativniji stav prema tome od ostalih kategorija", objašnjava Andrić.

Politiku odbrane, međutim, ne kroje ankete već odbrambeni interesi. Zato se stručnjaci oslanjaju na novi Nacrt strategije odbrane koja predviđa efikasnu i profesionalnu vojsku.

"Teško je očekivati da će u skorije vreme doći do uvođenja obaveznog vojnog roka, odnosno odmrzavanja ove prakse, s obzirom na to da je pre oko dve godine tadašnji ministar odbrane rekao da je MOD izračunao da bi takvo uvođenje samo u prvoj godini iznosilo 70 milijardi dinara. Pa sada, ako uporedimo ceo budžet MOD ove godine je 70,5 milijardi dinara – što će reći da to u ovom trenutku nije ekonomski zamislivo", kaže Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Realniji scenario pretočen je u zakon po kome će obuka za odbranu zemlje biti obavezna za sve građane, ali ne u formi koja je zamrznuta 2011. godine. Procenjuje se da je od tada izgubljeno pola miliona pripadnika rezervnog sastava.

Dragana Biberović, RTS

Izvor
foto: Vojska Srbije/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
vojska

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Planovi NATO-a za Rusiju liče na Hitlerovu „Barbarosu“ — Moskva

Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...

Tramp zapretio Netanjahuu povlačenjem podrške — AXIOS

Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....

Tužilac koji je izdao nalog za hapšenje Putina suspendovan zbog optužbi za seksualno uznemiravanje

Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...

EU je možda „zakasnila“ da zaustavi migracionu „invaziju“ — Hegset

Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....

Zaharova: NATO teži da potčini ceo Balkan i Srbiju otkine od Rusije bez obzira na posledice

Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...

Ostale novosti iz rubrike »