Bez divlje konkurencije

Rusija i Alžir - najveći izvoznici gasa, nameravaju da nastave uslaglašavanje svojih stavova o perspektivama svog učešća u razvoju gasnih tržišta. Traženje balansa nacionalnih interesa će postati jedna od glavnih tema pregovora ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i njegovog alžirskog kolege Abdelaziza Buteflike u Alžiru 6. oktobra.
 

Rusija i Alžir su protiv necivilizovane međusobne konkurencije.Upravo zato one su članice Foruma izvoznika gasa, čiji format dopušta rešavanje ovog problema. Strane tesno koordiniraju akcije na tom polju jedna sa drugom, kao i sa drugim partnerima, među kojima su Egipat, Katar, Libija, Nigerija, Venecuela. U prvom redu kako bi izradile zajednički stav o mehanizmima formiranja cene gasa, uzimajući u obzir njegove visoke ekološke prednosti u poređenju sa drugim eneretskim resursima.
 

Pregovori u Alžiru su mogućnost da se uporede „gasni časovnici". A ako to bude bilo potrebno, da se da novi politički impuls zaštiti međusobnih interesa. To je posebno važno sada, kada evropski američki potrošači gasa svi više otvoreno suočavaju proizvođače energenata, kaže generalni direktor Fonda za stratešku bezbednost Konstantin Simonov:
 

Naš zadatak je da učinimo tako da ne gušimo jedni druge cenama i obimima. Ali to ne znači da neko treba da odustane od određenih obima isporuke. Evropa se sada suočava sa ozbiljnim problemom, vezanim za smanjenje sopstvene proizvodnje gasa. A to znači da će biti primorana da kupuje sve više i više gasa. I u tom slučaju moramo da se dogovaramo, između ostalog sa Alžirom, kako da delujemo na rastućem tržištu Evrope. Jer cilj proizvođača je ne gušiti Evropu neobično visokim cenama, već dobiti komforno zasnovanu taksu za isporuke gasa i nikako ne dampingovati cene. I ovde glavni isporučioci gasa u Evropu treba da deluju usaglašeno i pažljivo.
 

Nije reč o gasnom kartelu, dodaje Konstantin Simnov. Proizvođači žele samo jedno - kompetentno da podele rastuće evropsko tržište. Razmatranje perspektiva razvoja energetske saradnje svaki put tera političare, u prvom redu SAD i Zapadne Evrope, da uzdrhte, plašeći pre svega same sebe mogućnošću cenovne zavere Moskve i Alžira. Međutim strateški intres strana sastoji se u tome da one budu glavni garanti međunarodne energetske bezbednsoti i izvlače iz toga geopolitičke i komercijalne koristi.