Nerealno visoke cene evrodizela i benzina

Građani u RS kupuju jeftinije gorivo nego susedi, ali su cene na domaćim benzinskim pumpama, ako uporedimo ukupni životni standard sa komšijama, nerealno visoke. Dok, recimo, Hrvat sa prosečnom platom može da kupi oko 668 litara evrodizela, građanima RS prosečna plata od 785 KM dovoljna je za samo 398 litara.
Teško objašnjivi apsurdi na tržištu

Inače, cene goriva u RS se formiraju potpuno slobodno, pa tako Semberci litru evrodizela mogu da kupe po ceni od 1,87 KM, dok je za Banjalučane evrodizel skuplji za čak deset pfeniga. U odnosu na Banjaluku, Prijedor i Gradišku, gorivo je znatno jeftinije u Trebinju i Bijeljini.


U Udruženju vlasnika benzinskih pumpi RS različite cene tumače prisustvom nelojalne konkurencije, koja, zahvaljujući sivim tokovima „održava“ nerealne cene. Od početka godine gorivo je poskupljivalo tri puta, zbog skoka cena barela sirove nafte, a skoro nikada cena nije vraćana. Istovremeno, prosečna plata u RS konstantno pada. Tako smo u leto 2008. godine, kada je barel dosegao rekordnih 147 dolara, litar benzina plaćali 2,29 KM. Sa sadašnjom cenom barela od 80 dolara benzin košta čak 1,96 KM. A da su naftaši pratili pad vrednosti barela nafte, uz dodatnih 12 pfeniga, kolika su dažbine s kojima je gorivo u međuvremenu opterećeno, benzin bi koštao oko 1,36 KM.


Predsednik ovog Udruženja Vojin Mitrović kaže da se veleprodajna i maloprodajna marža kreće od pet do 12 odsto, a da su najveće marže u regiji Banjaluke. „Međutim, treba imati u vodu da su čak i najveće marže znatno manje od ostalih u prometu roba i usluga. To je nedovoljno da se ostvari dobit i pokriju troškovi poslovanja, a svi kritikuju naftaše, umesto da pogledaju cene osnovnih životnih namirnica. Naša poskupljenja nikada nisu bila deset ili 20 odsto, a u međuvremenu ulje i brašno poskupljuju za 50 odsto“, upozorava Mitrović. On dodaje da u ceni goriva ne treba zanemariti par pfeniga, ali da je potrošačima mnogo važnije koliko će plaćati osnovne životne namirnice.


„Kada je bila rekordna cena nafte tada su svi podigli cene drugih proizvoda. Međutim, bez obzira na pojeftinjenje na pumpama, koji je usledilo, niko nije oborio cene životnih namirnica“, tvrdi Mitrović. On napominje da „cenu barela ne treba gledati izolovano od kursa dolara“, a zakon ponude i potražnje diktira cenovnike derivata na berzi, što se razlikuje od cene sirove nafte.


Po njegovim rečima, oni koji rade legalno imaju pet do deset pfeninga skuplje gorivo od onih koji delom rade na crno. „Ako na rafinerijsku cenu uračunate troškove transporta, radnika i svega ostalog, nemoguće je da imate tako dobre cene. Mi ćemo ih javno prozvati i pozvati kontrolne organe da to proveravaju. Na kraju, oštećeni su potrošači“, poručuje Mitrović.


Direktor za razvoj udruženja za zaštitu potrošača „Plava sfera“ Danijel Malić kaže da su cene goriva u blagom padu, što je za kupce dobra vest. Međutim, kupci se moraju prilagođavati volji vlasnika benzinskih pumpi, odnosno onom što tržište diktira. S druge strane, oni koji mešetare naftom treba da budu kažnjeni i mi sami moramo da uredimo svoje tržište, sugeriše Malić.


„Cene na pumpama nisu prilagođene standardu, pa potrošači na svaku oscilaciju na svetskom tržištu strahuju da se ne ponovi 2008. godina. Početak rada Rafinerije u Brodu ’oborio’ je cene samo u prva četiri meseca i nismo dobili najjeftinije gorivo u regionu“, upozorava Malić. Po njegovim rečima, građani RS će sve manje putovati i točiti gorivo, jer cene goriva rastu, a zarade padaju.