Usevi žedni pored vode

Novi Sad – Zbog nedostatka vlage, odnosno manjka kiše, a poslednje dve nedelje i nezapamćene žege, usevi u našoj žitnici su po drugi put ove godine, posle krize početkom proleća, pred kolapsom. Istina, njihovo trenutno stanje je nešto bolje nego u pojedinim područjima centralne Srbije, ali ako se imaju u vidu mikroklimatski uslovi, to svakako nije nikakva uteha. Posebno za proizvođače kukuruza, šećerne repe i soje, dok je suncokret, zasad, u znatno boljem stanju. Kako ukazuju u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u naredne tri sedmice kukuruz će biti u fazi nalivanja zrna, a ukoliko se, posle već najavljenog svežijeg perioda tokom ove sedmice, ponovi dosadašnja žega – posledice po ovu žitaricu biće prilično ozbiljne.

Podsetimo li i na haos na tržištu pšenice, koja je ove godine dala manji rod od očekivanog – eto razloga za brigu.

To je povod i da se, po ko zna koji  put, upire prstom u zapuštene ili tek samo projektovane kanalske mreže širom Vojvodine. U ovom trenutku sistemi za navodnjavanje na području pokrajine „pokrivaju” svega 90.000 hektara obradivog zemljišta, iako je hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav izgrađen da bi obezbedio vodu za oko 500.000 hektara oranica.

Na područjima Vojvodine koja ne gravitiraju ovom hidrosistemu još pre dve decenije počela je gradnja regionalnih sistema „Banat”, „Severna Bačka” i „Srem” koji će, kada budu gotovi, omogućiti navodnjavanje još oko 430.000 hektara. U dosadašnje radove ova tri sistema do sada je uloženo oko 30 miliona evra, ali je problem što nedostaje još oko 36 miliona da bi funkcionisali kako je zamišljeno. Ko bi taj novac mogao da obezbedi i za koje vreme, za sada niko ne može da kaže.

U Javnom preduzeću „Vode Vojvodine” ukazuju na nekoliko mogućnosti da se sadašnje sumorno stanje bar malo poboljša. Jedna od njih je dvonamensko korišćenje kanala, i za odvodnjavanje i za navodnjavanje (zavisno od potrebe), ali ni za to do sada nije bilo naročitog interesovanja, pa se takav režim regulisanja vodenih tokova primenjuje na svega 7.000 hektara.

Stručnjaci, međutim, tvrde da bi uz dodatna ulaganja, od samo stotinak miliona dinara, na ovaj način moglo da se navodnjava još 85.000 hektara, što bi u sadašnjoj situaciji bio veliki pomak. Za sada na tome rade najviše u Javnom preduzeću „Vode Vojvodine” i u dvonamenske kanale iz njegove kase ove godine je predviđeno ulaganje od oko 65 miliona dinara.

Poučni su primeri i izuzetno povoljnih kredita Fonda za razvoj Vojvodine i Fonda za razvoj poljoprivrede. Fond za razvoj je na dosadašnjih sedam konkursa za finansiranje agrara znatna sredstva uz povoljne kredite izdvojio za navodnjavanje. Direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo izjavio je juče za „Politiku” da je u osam konkursnih ciklusa poljoprivrednicima odobreno iz ovog fonda ukupno dva i po miliona evra, a sredstva je koristilo 577 poljoprivrednih proizvođača.