Zapadne zemlje ometaju ruska ulaganja kapitala

Rusija aktivizira priliv stranih ivnesticija. Njima je u poslednje vreme otvoren dostup strateškim sektorima ruske ekonomije, koji su do nedavno bili za njih zatvoreni. Ruski kapital teorijski ima pravo da računa na sličan odnos na Zapadu.
 

Nažalost, ništa slično se ne dešava. Šta više, zapadni partneri Rusiji često ometaju dostup na svoja tržišta, konstatuje Vladislav Belov, rukovodilac Centra za evropska istraživanja.

Na rečima sve zemlje propovedaju princip otvorene ekonomije, princip privlačenja kapitala, usluga, radne snage na svoju teritoriju. Ne dobijaju uvek ruski i drugi biznis mogućnost kupovine pojedinih aktiva u drugim zemljama. Sa jedne strane, reč je o strateškim granama. Velike teškoće postoje, recimo, u sferi raspodele energenata do konačnih potrošača. Sa takvim teškoćama se suočavaju i Gasprom i Lukojl i Rosneft i druge kompanije, ako govorimo o evropskim tržištima. Sa druge strane, to je konkurencija sa privatnim nacionalnim kapitalom koji, bez obzira na principe tržišne ekonomije, ne želi da vidi na svom nacionalnom tržištu tuđince.
 

Ovim faktorima stvar se ne ograničava. Često prepreke na putu ruskih investicija su uslovljene političkim razlozima. Kako argument pozvaćemo se na prodaju firme Opel, evropskog ogranka američke kompanije Dženeral motors, koja nije realizovana prošle godine. Dženeral motors se zbog ekonomske krize našao u složenoj situaciji. I kako bi izašao iz nje, morao je da proda Opel. U ulozi kupca istupili su firma Magna, ruska Sberbanka i GAZ. Njihov predlog američka kompanija je proglasila najboljim. Dženeral motors je čak sklopio sporazum o prodaji kontrolnog paketa akcija Opela. Ipak u poslednjem trenutku posao je osujećen. Na kompaniju je izvršen pritisak i ona je odustala od donete odluke.
 

Slična priča se desila sa švedskim proizvođačem automobila, firmom SAAV. Kao vlasništvo iste te firme Dženeral Motors, SAAV je 2009. iznet na prodaju. Zainteresovao se holandski proizvođač Spyker. Ali njegov predlog je bio odbačen. Ipak krajem januara ove godine rukovodstvo Dženeral motorsa je ipak donelo odluku o prodaji SAAV Holanđanima. To je bilo učinjeno pošto je ruski preduzimač Vladimir Antonov, kome je pripadalo oko 30% akcija Spyker, izjavio da namerava da proda svoje akcije.
 

Iza svega toga se vidi težnja da se ruski biznis ne pušta u grane vezane za proizvodnju i nove tehnologije. Da podsetimo da je ova linija odnosa Zapada sa bivšim SSSR sprovođenja u vreme hladnog rata. Po svemu sudeći, na Zapadu ona ima sledbenike.