Neslaganja Moskve i Tokija o mirovnom sporazumu i dalje su veoma značajna, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
„Danas otvaramo treći krug razgovora, koji vodimo u skladu sa odlukom naših lidera da se ubrza dijalog o mirovnom sporazumu na osnovu zajedničke deklaracije SSSR-a i Japana iz 1956. godine“, rekao je Lavrov na početku pregovora sa svojim japanskim kolegom Tarom Konom u Moskvi.
Ministar je podsetio da su tokom dva prethodna kruga, koji su održani u januaru i februaru ove godine, kao i tokom konsultacija njihovih zamenika, izloženi principijelni pristupi strana i detaljno razmotreni istorijski i pravni aspekti.
„Nadam se da su ovi pregovori omogućili stranama da bolje razumeju razlike u stavovima, a ove razlike su još uvek veoma značajne, i da shvate gde postoje rezerve i mogućnosti za približavanje naših pristupa“, objasnio je šef ruske diplomatije.
Japanski ministar spoljnih poslova Taro Kono je tokom sastanka s ruskim ministrom rekao da bi želeo da razgovara o zaključenju mirovnog sporazuma i podizanju odnosa dveju zemalja na novi nivo.
„Nakon našeg februarskog sastanka u Minhenu nastavili smo sa naporima na unapređenju japansko-ruskih odnosa. Danas želim da detaljno razgovaram sa vama, gospodine Lavrove, pokušavajući da razrešimo teritorijalno pitanje i zaključimo mirovni sporazum, istovremeno razvijajući bilateralne veze u mnogim oblastima i da na taj način izgradimo japansko-ruski pravac novog nivoa“, istakao je Kono.
„Istinsko partnerstvo između Japana i Rusije ne samo da će doprineti stabilizaciji i prosperitetu Azijsko-pacifičkog regiona, nego će i odgovarati strateškim interesima Moskve i Tokija“, dodao je japanski ministar.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
