Kao sve što nastane iz srca i u slučajnom trenu, a ima toplinu i snagu da se pamti, tako i proslavljena književna junakinja iz Švedske - Pipi Duga Čarapa - živi među današnjom decom i u onima koji su nekada bili deca.
Da je Pipi Duga Čarapa prava devojčica, imala bi sada 65 godina i verovatno bi bila baka koja deci priča priče kao sve bake sveta.
Pipi je super, ona može sve - kažu ljudi različitih generacija noseći u srcu ovaj slavni lik švedske književnice Astrid Lindgren (1907-2002) koja ju je izmislila sasvim slučajno, dok joj je ćerka ležala u postelji i želela da joj ispriča "neku priču" da prekrati dosadu bolesti.
Bilo je to 1945. godine. Obolela devojčica, spisateljkina kćer Karin, prva je upoznala Pipi Dugu Čarapu, takođe, devojčicu neobičnog imena i ponašanja, čije su dogodovštine prevedene na blizu 100 jezika, doživele brojne dramatizacije, ekranizacije...
Priča o Pipiloti Viktuali Rulgardini Krusmjanti Efraimsdoter Lungstrump, (kako je puno ime Pipi Duge Čarape) proslavilo je književnicu Lindgren i Švedsku i donela autorki pregršt nagrada.
Ali, kao sve što je neobično i drugacije, tako je i Pipi u početku bila dočekana odbojno, pogotovo među roditeljima i nastavnicima koji su je ocenili kao "pretnju moralu".
Problem nije bio samo u tome što Pipi živi sama u velikoj kući, s majmunom i konjem, te što nosi različite čarape, već pre svega zato što ne želi da ide u školu već radi šta hoće, a drugare okuplja pričama o mestima gde je bila sa ocem, kapetanom južnih mora.
Vremenom je Pipi, uvek nasmejana devojčica pegavog lika i sa riđim kikicama, postala uzor nezavisnost, pravde, borbe protiv nasilja. Čak je značajno uticala na pokret emancipacije žena.
Dokle je "dogurala", svedoči podatak da su švedski republikanci i antimonarhisti čak tražili da na švedskim kovanicama Pipi bude umesto kralja Karla XVI Gustafa.
Pipi Duga Čarapa je simbol slobodnog deteta bujne mašte i natprirodne snage u svetu u kome "živi", a još je moćnija u dušama onih koji su je upoznali predajući se svetu književnosti.
Pipina "majka" književnica Astrid, koja je umrla u 94. godini, važila je za jedan od najvećih moralnih autoriteta u Švedskoj, a u svetu je smatraju autorkom koja je zauvek promenila dečiju književnost.
Najvrednija svetska nagrada u oblasti dečije literature nosi njeno ime i smatra se "dečijim Nobelom".
Pipina "mama" je, pored ostalog, dobila međunarodnu nagradu za književnost za mlade koja nosi ime Hansa Kristijana Andersena, a za sveukupni doprinos švedskoj književnosti i predani društveni rad 1994. je primila nagradu "Rajt Livlihud" poznatu kao "alternativni Nobel".
