Srbija i Rusija prave realni biznis sa realne ljude

U ruskoj prestonici održano je novo, treće po redu, zajedničko zasedanje ruskog i sprskog Poslovnog saveta. Njihov glavni zadatak je upoznati preduzimače jedne sa drugima i izraditi preporuke koje će uzeti u ozbir između ostalog međuvladina komisija pod rukovdstvom Sergeja Šojgua i Ivice Dačića.

Geografija Rusije za sprske biznismene odavno se ne ograničava Moskvom: ove nedelje oni su posetili „treću prestonicu“ Nižnji Novgorod, ubrzo treba da bude obavljena poseta velikom industrijskom centru Permu. Govori zamenik predsednika Poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom Vladimir Gerasimov:

Siguran sam da će perspektiva stvaranja carinskog saveza u Rusiji, kao i izgradnja Južnog toka i niza drugih velikih projekata maksimalno intenzivirati našu saradnju. Sa svoje strane potrudićemo se da učinimo sve što od nas zavisi kako bismo za svakog predstavnika biznis zajednice Rusije i Srbije našli odgovarajućeg partnera.

Najperspektivniji pravac rusko-sprskog biznisa sada je energetika, poljoprivreda, saobraćaj, farmaceutika. Strane su zainsteresovane za formiranje mešovitih preduzeća i razmenu tehnologija. Bez podrške vlasti, razme se, tu ne može. Govori ambasador Srbije u RF Jelica Kurjak:

Mi, kao organi državne vlasti, podržavaćemo vas, a vi, realni ljudi iz realnog biznisa, molim, radite. Vi se vrlo lako upoznajete, upostavljate kontakte. 96% robe kod nas se ne carini, koristite ovu mogućnost.

A evo konkretnog primera rada biznismena iz Srbije i Rusije: Generalni direktor srpske farmaceutske kompanije Galenika Nenad Ognjenović govorio je o tome da je njegovo preduzeće posle decenija zastoja već isporučilo u Rusiju lekove u vrednosti od nekoliko miliona dolara. Ali isporukama planovi se ne ograničavaju.

Analizirajući rusko tržište, videli smo kolika je njegova potreba za farmaceutskim proizvodima. Planiramo  da osvojimo proizvodnju u Rusiji, mi imamo nameru zajedno sa ruskim partnerima da napravimo kompaniju „Galenika-Rusija“.

Rusija je zainteresovana ne samo za srpsku produkciju, već i za srpske stručnjake, kaže Valerij Oskin, ekspert informaciono-analitičkog centra Kadrovski pregled.

Negde pre 10-15 godina organizovao sam jedno od prvih mešovitih preduzeća u hladnoj ruskoj pokrajini Jakutiji. To je bila rusko-austrijska kompanija, ali kada je austrijska strana birala direktora, ona se zaustavila na srpskom stručnjaku. Bio sam iskreno začuđen: šta, u Austriji nema dobrih upravljača, koji su upoznati sa tehnologijom prerade drveta? Austrijski kolega je odgovorio: stručnjake imamo, ali u vašim surovim prirodnim uslovima oni neće moći da rade. Zato smo i pozvali sprskog direktora, koji je, da istaknem, odlično vodio posao. Ako nam pođe za rukom da uspostavimo dobru saradnju po pitanjima kadrova, to će doneti veliku korist našim privredama, rezimira Valerij Oskin.

Na današnji dan pri Privrednoj komori RF deluje više od 1500 stranih kompanija. Srpski preduzimači su među deset lidera, pored Nemaca, Engleza i Amerikanaca.