Ukinuti Republiku Srpsku

To je san većine građana Bosne i Hercegovine. Doduše, jedni bi da je izbrišu gumicom za dejtonska penkala, a drugi da je nakaleme na Srbiju kao granu koja daje bogatiji srbski plod. Ja sam uz ove druge...

Još utamničena u državno nepostojanu tvorevinu, proslavivši juče svoju slavu, i sama se pomolila za sabranje svih srbskih zemalja, glasnije i konkretnije od bilo koje druge srpske zemlje. Konačno oslobođenje i ujedinjenje - to je naša utamničena ideja i nacionalna strategija, a Srbska je ključ te zapekle brave koju sa ove strane (Drine) samo gledamo, nadajući da će je otključati oni sa druge strane.

Može se reći da je ujedinjenje srbskih zemalja viševekovna težnja, često presvlačena, povremeno zatrpavana, ali ista otkad se za srbsko ime zna, i pre brojnih drugih imena naših država i teritorija poput Raške, Duklje, Travunije, pa Crne Gore, Stare Srbije i drugih. Poput centralnog nervnog sistema, danas jedna reka prožima sve istorijske momente borbe za opstanak našeg naciona. Iako je Srbska na meti dugih diplomatskih cevi sa zapada, njihovo dejstvo ne zavisi od okidača u rukama svetskih moćnika, nego od naše istrajnosti i doslednosti.

„Planeta postaje lutkarsko pozorište u kojem se više ne zna ko igra na čijim koncima i čija je sudbina u čijim rukama. I pored svega, najvažnija, najčistija istina je ona da sudbina Srba, Srbije i Republike Srpske zavisi samo od nas“, poručio je nedavno Bećković, nadajući se da će nas iz plitkog sna podići i razbuditi, jer za razliku od Srbije, Srbska je konstantno budna. Jedino se zapadno od Drine čuje dovoljno glasno da smo narod koji je proteran iz Hrvatske, narod koji je bombardovan protivno međunarodnom pravu, narod koga više nema u Sarajevu, koji nestaje u Prizrenu i koji je, na kraju, najveća žrtva svih ratova koji su mu na Balkanu u poslednja dva veka nametnuti sa ciljem da se umori, preda i nestane!

Srbska je taj prkos svetskim moćnicima, njihovim planovima i podelama unapred zacrtanog plena. Srbska je svepravoslavni bastion i tu čuči tajna upornog odupiranja egzekucije davno donete smrtne presude nad nama. Kada se jednog dana naše nade otelotvore, i na Palama će na Sretenje srbska garda podizati trobojku pevajući “Bože pravde”, svedočeći o ovozemaljskoj pobedi istine nad zlom, za konačno smirenje onih koji leže u Sokocu kao temelj naše slobode. Tada ćemo sa osmehom i ponosom uskliknuti - Republika Srbska više ne postoji, živela sveSrbska.

Boško Kozarski