Šta je sve Radio-televiziji Srbije bilo važnije od Dana Republike (Srpske)

13.01.2020. god.

NA Dan Republike Srpske, 9. januara, Javni servis Srbije nije direktno prenosio svečanost u Banjoj Luci, koju je zvanično podržala Republika Srbija, a u programu učestvovali izaslanik predsednika Srbije, predsednica i članovi srpske vlade, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i, naravno, Njegova svetost patrijarh srbski gospodin Irinej, dakle srbska država u punom državnom i konfesionalnom kapacitetu, kako i doliči.

Ovaj višestruko simbolički čin bio je ispunjen podsećanjima na dramatičnu noć uoči Svetog Stefana 1992. godine, kada je rođena nova srbska država, o čemu je govorio učesnik ovog događaja, aktuelni član Predsedništva BiH Milorad Dodik, podsećajući na mučenički put celog jednog pokolenja do ostvarenja svog sna o slobodi, miru i dostojanstvu. Glumac Miloš Biković izgovorio je sjajnu besedu, koja je preko noći postala medijski hit. Moglo se još mnogo videti i naučiti u direktnom prenosu ovih događaja koji su od RTRS preuzele neslužbene elektronske agencije.

Ali Javni servis Srbije imao je i ovom prilikom svoje prioritete: na njegovom programu bila je Marina Abramović i njen razgovor s čistačicom. Kao što je ranije bio slučaj da se direktni prenos svečanosti povodom osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve prekida i marginalizuje da bi se dala reč nekom Soroševom čaušu, koji se šepurio u „Upitniku“.

OHR: Proslava Dana Republike Srpske predstavlja nepoštovanje vladavine prava i sudskih odlukahttps://t.co/JYxHTTjRlA
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) January 12, 2020

A glavni TV Dnevnik Javnog servisa uveče 9. januara je uredno izvestio o proslavi u Banjoj Luci, ne propustivši da podvuče (isto kao i N1) da je Ustavni sud BiH (tri stranca i dva Bošnjaka) onomad zabranio ovaj praznik srbskog naroda. Odmah zatim na ekranu RTS pojavio se – verovali ili ne! – Šefik Džaferović, koji je gledaocima Javnog servisa Srbije objasnio: „Proslava 9. januara je krivično delo! To je datum od kada počinju genocid i masovna stradanja u BiH. Svi se moraju suočiti s ovim činjenicama. Pozivam institucije da rade svoj posao.“ Sve je to posledica iste uređivačke politike sadašnje vrhuške RTS-a, koja direktno gura prst u oko srbskim državnim i nacionalnim interesima, zbog kojih postoji i čije novce nemilice troši.

Još jedan sjajan primer: veče uoči Svetog Stefana, 8. januara, udarni Dnevnik RTS biranim rečima izveštavao je sa spokojnog, praznog trga u Podgorici, kao da nismo znali šta se u isto vreme dešavalo širom Crne Gore. Utisak da je sada sve u najboljem redu i da je Milov zakon, napokon, normalno stupio na snagu. Dopisnica Javnog servisa je odmah zatim dala reč poslaniku DPS, nekom Sekuliću, koji je pohvalio ovaj čin i odmah se upitao šta kome može da smeta činjenica što će zakon omogućiti da hramove SPC ravnopravno koriste i druge verske zajednice? Pa šta je tu čudno ako znamo da su „verske objekte“ gradili svi državljani Crne Gore (recimo, katedralni hram Svetog Save na Miholjskoj prevlaci, koji su građani Montenegra podigli pre osam vekova, kad nije bilo ni njih ni katastra u Tivtu, ni Tivta, ni Montenegra niti države Crne Gore?).

Šta hoće da nam saopšti Javni servis Srbije gurajući nam pod nos (ili direktno „u oko“) ovakva „javna mišljenja“? Da li građani Srbije plaćaju svoj Javni servis da bi im na njemu drsko solili pamet zenički „glavosijek“ i Milova pendrek-demokratija? Sloboda mišljenja? Objektivnost? U bosanskom loncu ili u zemlji koja hapsi pola svog parlamenta da bi u gluvo doba izvikala jedan otimački zakon?

Jednom rečju, u časovima presudnim za opstanak srbskog naroda Javni servis Srbije, izveštajima iz Podgorice i Banje Luke, služi svima samo ne građanima Srbije. Dok nedarovito glumi objektivnost, a pritom ispod žita radi šta može u korist srpske štete, njegove pretplatnike širom Srbije sa lica mesta direktno, nepristrasno i besplatno izveštava profesionalna elektronska agencija Sputnjik. Gotovo sve iz Crne Gore i Republike Srpske videli smo posredstvom agilnog Sputnjika, na internetu. Kako god bila tačna, vrhunski obučena i ažurna, ova ruska agencija čini ono što ne čini ili ne želi da čini zvanična srbska televizija. Može li se zameriti Sputnjiku što se stavlja u službu „našeg prava da znamo sve“?

Božidar Zečević, Frontal