Inguške kule na Kavkazu – jedinstveni spomenik srednjovekovne arhitekture

Ove visoke građevine podignute su za svakodnevni život ljudi u drevnim vremenima. Na stotine ovakvih kula očuvano je do danas.

Inguši, Čečeni i Vajnahi, narodi koji žive na Severnom Kavkazu, regionu Rusije, verovatno su prve kule napravili još pre Hrista, a onda je, negde od 13. do 16. veka, kod njih došlo do kratkotrajne obnove kulture podizanja kula, piše Russia beyond.

Kule u starom inguškom gradu Nij (Džejraški rejon, Ingušetija)

Timur Agirov (CC BY-SA 4.0)

Inguška sela su imala velike pravougaone kule za stanovanje i visoke kule za odbranu. Inguške, vajnaške i čečenske kule razlikovale su se po arhitekturi, ali ne mnogo. Kamenje je povezivano pomoću krečnog maltera, a ponekad se koristilo i slaganje bez maltera. 

Egikhal je drevni grad u Ingušetiji. Na teritoriji grada nalazi se arhitektonski kompleks „Egikhal” sa velikim brojem istorijskih lokaliteta: drevna kiklopska prebivališta tipa kule, pet borbenih, šest poluborbenih i 50 stambenih kula.

Sergej Fomin/Global Look Press

Postojala su stroga pravila za izgradnju inguških kula. Kula je morala neizostavno biti završena za 365 dana. I svaka dobrostojeća porodica u gradu morala je da podigne bar jednu kulu.

Kule u drevnom inguškom gradu Nij (Džejraški rejon, Ingušetija)

Timur Agirov (CC BY-SA 4.0)

Kule su bile oko 10-12 metara visoke. Na prvom nivou nalazile su se štale za konje i goveda. Podovi i tavanice bili su od drveta. Drugi nivo bio je namenjen za stanovanje. Najviši nivo bio je namenjen gostima, ali se mogao koristiti i za odbranu.

Kompleks kula u Džejraškom rejonu Ingušetije u proleće

Legion Media

Ono što liči na terasu u stvari su odbrambeni vidikovci. Ovi „balkoni” nemaju pod i korišćeni su za bacanje kamenja i sipanje vruće tečnosti na napadače, dok su kameni „zidovi” balkona štitili branitelje od strela napadača.

Kula u drevnom inguškom gradu-naselju Hjani (Džejraški rejon, Ingušetija)

Timur Agirov (CC BY-SA 4.0)

Mesto pod nazivom „Vovnuški” je najpoznatiji lokalitet sa inguškim kulama. Ove kule su uglavnom bile namenjene za odbranu, mada su u njima živele i porodice.

Kompleks kula u Džejraškom klancu Ingušetije na proleće

Legion Media

Sela sa kulama nalazila su se nedaleko jedno od drugog, pa su se kule koristile i za komunikaciju pomoću signalne vatre. Tako su susedna sela mogla brzo da prošire vest o približavanju neprijatelja.  

Torgim, inguško selo u dolini Asi, vrhunac razvoja doživelo je u 16. i 17.veku

Aleksandar Poljakov/Sputnik

Inguši veruju da kule otelotvoruju njihov narodni duh i potrebu za lepotom. Svaka kula nosi duhovni simbol svojih graditelja i porodica koje su platile njenu izgradnju.

Inguški rezervat: Rezervat se nalazi na planinama Severnog Kavkaza u dolinama reka Armhi, Asa, Fortanga u Džejraškom i Sunženskom rejonu, Ingušetija

Vyacheslav Argenberg/vascoplanet.com

Preko 30 inguških kula tek treba da budu detaljno proučene.

Erzi, kompleks srednjovekovnih inguških kula, na kavkaskim planinama, Džejraški rejon, Ingušetija

Mihail Džaparidze/TASS

Georgij Manajev, Russia beyond