Ruski svet širi granice

Upoznavanje ruske kulture i jezika nemoguće je bez pronicanja u dubinu ruske duhovnosti i pravoslavne vere, istakao je poglavar RPC na otvaranju 4. skupštine Ruski svet. Ovaj ugledni satanak već četvrti put organizuje fond Ruski svet. On je bio formiran 2007. ukazom predsednika Rusije u cilju popularizacije ruskog jezika i kulture u inostranstvu.
 

Svetski profesor ruskog – takva je tema aktualne skupštine. Problemi predavanja, učenja ruskog jezika, ruske istorije, ruske kulture – ovi problemi su postali centralni na forumu. Ruski svet nije samo geografski ili etnički pojam, koliko izvesno kulturno i duhovno zajedništvo ljudi raznih nacionalnosti, koji sebe ubrajaju u rusku civilizaciju, smatra poglavar RPC patrijarh Kiril.
 

Indikativno je što se naša skupština odvija pod parolom Profesor ruskog u svetu: msiija i vrednsoti. To je važno za sve koji sebe ubrajaju u ruski svet. Jer predavač zauzima posebno mesto u društvu. On predaje novim generacijama iskustvo koej su sakupile prethodne, vrednosti koje je sakupio narod i čitavo čovečanstvo. On prenosi mudrost i istorijske tradicije. I upravo od rada nastavnika u mnogome zavisi kako će misliti i postupati čovek budućnosti.
 

Danas fond Ruski svet ima nekoliko desetina kulturnih centara u raznim zemljama sveta, koji se bave popularizacijom ruskog jezika, kulture i duhovnosti. Neke je otvorio sam fond, neke lokalni stanovnici od sopstvenih sredstava. Upravo tako, na primer, u dalekoj Gvatemali pojavila se jedina u zemlji škola pansion za decu iz siromašnih porodica i siročad, gde svi vaspitanici uče ruski.
 

Majka Inesa, domaćica pansiona, odrasla je u katoličkoj sredini sa strogim tradicijama. Ali jednom, došavši u kontakt sa ruskom duhovnošću preko književnosti, žena je odlučila ne samo da primi pravoslavnu veru, nego je osnovala u zemlji i prvi i jedini pravoslavni manastir. Uz manastir bilo je otvoreno prihvatilište za siročad. Deca se toliko zanimaju za rusku kulturu da neka od njih žele da nastave školovanje i život u Rusiji, kaže učiteljica ove škole Irina Popovič.
 

Prošle godine dvoje dece iz tog prihvatilišta doputovala su u Moskvu i počela da studiraju ovde na Institutu prijateljstva naroda na psihološkom fakultetu. Uošte, sva naša deca su vrlo skromna i radna. Ruski su počela da uče nedavno. Naravno, vrlo je teško učiti drugi jezik. Posebno im teško ide gramatika. Ali vrlo su radna i talentovana.
 

Deset vaspitačica ovog pasiona iz Gvatemale gostuje na skupštini Ruskog sveta. Obučene u svoje nacionalne nošnje izvele su nekoliko pesama na ruskom skoro bez akcneta. Istina, u životu ne govore ruski baš najbolje. Zato je intervju mala Rebeka poželela da da na svom maternjem španskom.
 

Prvi put sam doputovala u Rusiju i drago mi je da vidim takvu predivnu zemlju i tako divne ljude. Već su nas malo provozali po gradu, videla sam mnogo raznih crkava, hram Hrista Spasa, grad uveče. A još sa prozora našeg hotela stalno vidim vrlo lepu panoramu. Za mene je teško da učim ruski i vrlo prijatno. Prvo smo se bavili fonetikom, zatim pevanjem. Sada smo počeli da učimo i ruske igre.
 

Rebeka je za sebe već skoro odlučila da kada poraste, obavezno će doći u Rusiju još jednom, a svoj život će posvetiti tome da uči drugu decu Gvatemale ruskom.
 

Fond Ruski svet podržava biblioteke u najrazličitijim kulturnim i naučnim centrima u mnogim zemljama sveta. Daje stotine stipendija po čitavoj planeti za podršku ruskog jezika i kulture. Među prioritetima fonda je podrška organizacija sunarodnika, medija na ruskom koji postoje sada u 80 država sveta.