Miroslav Jovanović o građanskom ratu i ruskoj emigraciji

2. i 3. novembra u Ruskom institutu Strateških istraživanja u Moskvi bila je održana međunarodna naučna konferencija Ruski egzodus kao rezultat nacionalne katastrofe, posvećena 90. godišnjici odlaska ruske armije iz Rusije posle Građanskog rata.  Stručnjaci iz različitih zemalja su došli  da bi pratili veze između tog događaja i ruske emigracije u Evropi. Među njima je bio i srpski naučnik Miroslav Jovanović. S gospodinom Jovanovićem smo razgovarali dan pre konferencije. Srpski istoričar je ispričao o temi svog referata.

Osnova mog referata se bazirana na knizi „Ruska emigracija na Balkanu 1920-1940-ih godina“, objavljenoj u Moskvi  2006. godine. To je tema, koja treba da postavi i znak pitanja, kakvo je mesto ruske emigracije u opštem procesu ruske istorije. Da li je ona značila kraj Građanskog rata, kraj podele ruskog društva, ili je ona bila samo jedan simbol dubokih podela, koje su obeležile rusko društvo od sredine 19. veka do druge polovine 20. veka.  Naravno da će biti spomenuti i konkretni događaji, i konkretna imena, do toga kako su samu emigraciju i njen odnos prema onome, šta se dešavalo u Rusiji tokom Građanskog rata, videli istaknuti intelektualci ruske emigracije, kako su, naprimer, Semjon Frank ili Pitirim Sorokin. Kakva su bila formiranja političkih organizacija drugog pokolenja ruske emigracije, koja su pokazivala da ta ideja o podeli ruskog društva i o raskolu ruskog društva u emigraciji nije nestala.
 

Miroslav  Jovanović je ocenio značaj konferencije, koja se održava.
 

Ona pokušava da poveže Građanski rat kao posledicu Revolucije i emigraciju. Sada je 90. godina od ruskog ishoda. I veoma dobro da se obeležava taj dan, i dobro što postoji ideja da ta konferencija se napravi pred praznik Dan Ruskog Jedinstva. Tako da ima nekoliko vrlo važnih i vrlo zanimljivih elemenata, koji su vezani za samu konferenciju i koji mnogo govore o odnosu savremenog ruskog društva prema svojoj prošlosti.
 

U svom intervjuu našoj radiostanici Miroslav Jovanović je nekoliko reči posvetio Moskvi.
 

Moskva je grad koji se stalno menja, i u stalnoj je promeni. Naravno ima mnogo nezadovoljnih tim promenama, ali su promene neizbežne. Moskva je, kao svi veliki gradovi, i u prošlosti su se stalno menjali. I verovatno je bilo onih, koji su nezadovoljni. Kadgod dođete posle određenog perioda vremena, vi vidite nešto novo u Moskvi. Kad dođem sledeći put, za neko vreme, šest meseci ili godinu dana, mogu biti sasvim siguran da ću još nešto novo videti u Moskvi.
 

Učešće u konferenciji, posvećenoj ruskom egzodusu, nije jedini cilj boravka Miroslava Jovanovića u Moskvi.
 

Ja u ovom trenutku radim na jednom većem projektu formiranja centra za izučavanje Rusije pri filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Svi susreti su bili usmereni na proširenju kontakata, na postizanju dogovora, nekih načelnih dogovora, koji su već postignuti i koje je trebalo precizirati, dopuniti. Traže se okviri, traže se mogućnosti da se jedan centar, koji se formira u Beogradu, poveže se sa ruskim naučno istraživačkim i akademskim institucijama, se naprave dobri kontakti sa Moskovskim Državnim Univerzitetom, sa MGIMOom, sa dva Peterburška fakulteta u okviru Sankt-Peterburškog Državnog Univerziteta. Tako da te reći o tim kontaktima i kako se oni mogu realizovati, kako se čitav taj projekat može činiti obostranu korist i za rusku, i za srpsku stranu. 
 

U svakom slučaju Miroslav  Jovanović je planirao da govori o tome i s direktorom ruskog instituta Strateških istraživanja Leonidom Rešetnikovim.
 

Pred našim mikrofonom je bio srpski istoričar Miroslav Jovanović.