Politika važnija od struke

Državnim parlamentom, nakon saopštenih rezultata oktobarskih izbora, dominiraće ekonomisti, pravnici i lekari, a niti će nam država biti više pravna ni ekonomski jača, niti će građani biti zdraviji. Biće nam onako kako kažu stranački lideri jer se poslanici, pokazuje dosadašnje iskustvo, ponašaju onako kako narede njihovi partijski šefovi, ocenjuju u nevladinom sektoru u BiH.
 

Nakon potvrđenih izbornih rezultata, vidljivo je da će u novom sazivu Parlamenta BiH biti 14, odnosno trećina dosadašnjih poslanika. Prema njihovim, ali i biografijama „novih“, uočljivo je da će u Parlamentu BiH biti zastupljeni hirurzi, estradni umetnici, istoričari, filozofi, ekonomisti, ginekolozi, profesori stranih jezika, pravnici, mašinski inženjeri, novinari... Mada se radi o stručnom kadru, u nevladinom sektoru koji prati rad parlamentaraca navode kako njihova zanimanja nisu od presudnog značaja za uspešan rad.

„Dobro je da u najvišem zakonodavnom organu vlasti BiH imamo raznih zanimanja, ali svi kubovi poslanika iz budžeta dobijaju ne tako zanemariva finansijska sredstva, koja se mogu kvalitetno iskoristiti za angažovanje raznih stručnjaka koji će pripremiti parlamentarce za njihov uspešan rad u svim segmentima, što je praksa u svim demokratskim parlamentima“, kaže konsultant CCI Ivica Čavar.

Ipka, kaže, ponekad je čudno što u Parlamentu BiH ima najviše lečnika ili stručnjaka u drugim oblastima, što pokazuje da je problem u sistemu, odnosno nedostatku adekvatnog vrednovanja tih ljudi na poslovima u struci.

„Ne verujem da bi izvrstan lečnik ili doktor nauka bio motivisan da radi u parlamentu ili vladi ako je za svoj rad adekvatno nagrađen na poslu za koji se školovao i kroz koji može graditi uspešnu karijeru. Takođe, zastupljen je ‘stranački pritisak’, kao jedan od navažnijih kriterijuma hoće li politička stranka računati na određene parlamentarce ili ministre jer svi oni koji se ‘ogreše’ budu zaboravljeni na izbornim listama“, naglašava Čavar. Analogno tome, kaže on, svejedno je da li je neko doktor nauka, dobar pravnik ili ekonomista jer će stranka dati prednost „lojalnim“ predstavnicima u vlasti, bez obzira na njihovo obrazovanje i stečeno zanimanje. Direktor NVO „Acips“ Sanel Huskić kaže da je o „kvalitetu“ novog saziva državnog parlamenta teško govoriti jer je njihov rad određen time koju direktivu imaju od vrha stranke.

„Ako stranački vrh želi da se nešto uradi ili ne uradi, onda će se tako ponašati i poslanik. O situaciji u BiH zapravo odlučuje šaka ljudi, a ne to koliko su parlamentarci bili kvalitetni da se nose sa obavezama koje su imali“, smatra Huskić.

Kada je reč o „profilu poslanika“ zastupljenih u Narodnoj skupštini RS, situacija je slična kao i sa državnim. Uglavnom je reč o pravnicima, ekonomistima, profesorima fizičkog vaspitanja, lekarima, mašinskim inženjerima... Međutim, i u nevladinom sektoru koji nadgleda njihov rad kažu da stručna sprema već odavno ne određuje kvalitet rada poslanika. Radom NS RS, kažu u NVO, rukovode najveće političke partije, dok poslanici vrlo malo koriste svoje stručne kvalitete. „Bez obzira na to što je neko, recimo ekonomista - praksa je pokazala da ih ekonomija baš i ne interesuje tokom rasprava o nekim zakonima. Kada su dolazila rešenja iz Ministarstva finansija, uglavnom se mahalo glavom. Problem je što se poslanici ne bave previše svojim poslom i što postoje direktive kako da se glasa», kaže konsultant CCI zadužen za nadgledanje rada NS RS Željko Ninković.
 

Puni džepovi
Prema postojećim zakonima narodni poslanici RS mesečno zarađuju 3.500 KM, a narodni predstavnici u Parlamentu BiH sa svim privilegijama i do 6.000 KM. Bez obzira na to koliko bili „vredni“ tokom mandata, u NVO ukazuju na manjkavosti zakona. „Potrebne su izmene Izbornog zakona BiH kojima bi se redefinisao broj izbornih jedinica i poslanika koji se biraju u njima. Primetili smo da najaktivniji poslanici nisu prošli u novi saziv samo zato što su bili iz manje opštine, a njihove kolege iz kluba, koji su mnogo manje radili - su prošli jer su imali veću masu biračkog tela“, kažu u CCI.