Kina se s razumevanjem odnosi prema poziciji Rusije u vezi s Južnim Kurilima

Poslednjih dana se u kineskim sredstvima za masovno informisanje pojavilo mnoštvo komentara, čiji osnovni motiv predstavlja podrška Rusiji u vezi s putovanjem Dmitrija Medvedeva na Južne Kurile. Ova poseta je neobičan događaj, svedočanstvo odlučnih namera Rusije da vrši dalju kontrolu nad ovim ostrvima, ističe kineska štampa. Novinari KNR s odobravanjem pišu o tome da ruski predsednik nije poslušao „preporuke“ Tokija da se uzdrži od obilaska ostrva.
 

Slična je reakcija i na kineskom internetu. To se vidi na osnovu razmatranja teme u kineskom internetu. „Ispravan korak“, „Podržavamo Rusiju“, „Medvedev je postupio kao vođa velike države“ – takve komentare ostavljaju kineski korisnici uz materijale o putovanju ruskog predsednika na Kunašir.
 

Istine radi, istaći ćemo da neki stanovnici Podnebesja ipak smatraju da Rusija treba da preda „severne teritorije“ Japanu. Evo šta piše jedan od njih: „Ja sam Kinez i Japan je naneo duboke rane mojoj domovini i narodu. U vezi s onim što se tiče istorijskih i teritorijalnih problema u odnosima između Kine i Japana, čvrsto i bespogovorno stojim na strani moje domovine. Ipak smatram da šteta, koju nam je Japan naneo i današnji napadi na nas, ne treba da predstavljaju povod za neobjektivan odnos prema svemu što ima veze s Japanom... Što se tiče njihovih pravednih i osnovanih prava želim da izrazim solidarnost s njima i podršku. Moram da kažem: Rusijo, vrati četiri ostrva Japanu!“
 

Međutim, ogromna većina Kineza je na strani Rusije. Ovakvo opšte raspoloženje, bezuslovno, ima veze s tim što Japan Kini ispostavlja „teritorijalne račune“.
 

Nakon putovanja Dmitrija Medvedeva na Južne Kurile u kineskoj zajednici stručnjaka oživele su diskusije o teritorijalnim problemima, koji su ostali u nasleđe posle Drugog svetskog rata.
 

 „Odlučna dejstva Rusije u zaštitu svog suvereniteta i teritorijalne celovitosti nisu mogla da ne izazovu simpatije u Kini i poslužila su kao dopunski argument za pristalice oštre linije u kinesko-japanskim odnosima,“ izjavio je za „Glas Rusije“ profesor MDIMO MIP RF Sergej Luzjanin.
 

U poslednje vreme, istakao je Sergej Luzjanin u intervjuu za „Glas Rusije“, vidimo zaoštravanje teritorijalnih sporova. To nije povezano samo s problemima istorijske prošlosti, već i sa sve oštrijim suparništvom zbog resursa. Međusobna podrška, koju Rusija i Kina mogu da pruže jedna drugoj u pitanjima zaštite teritorijalne celovitosti, predstavlja važan faktor stabilnosti u regionu. Neka se zasad radi više o neformalnoj podršci, ona ipak odražava želju RF i KNR da situacija u regionu bude predvidljivija. I to će naterati japansku stranu da se zamisli.
 

S ovim mišljenjem su solidarni i kineski stručnjaci. Kako je istakao naučni saradnik Instituta za japanska istraživanja Lu Czjunjhun, Japan jednostavno ne može da dozvoli sebi da istovremeno bude u napetim odnosima s Kinom i Rusijom.