Rusija-NATO: različiti pristupi ocenama raketnih pretnji

Ključni politički dokument novembarskog samita Rusija-NATO u Lisabonu sadržaće zajdničku procenu rizika i pretnji. Ruske i NATO diplomate okupile su se u sredu u Briselu kako bi stavile poslednje tačke nad i tamo gde se pristupi strana ne podudaraju.
 

Po rečima ruskih diplomata, dokument je „prilično gust“. Tekst pregleda rizika i pretnji sastoji se od 25 stranica i sadrži pet glava: međunarodni terorizam, Avganistan, piratstvo, zaštita životno važne infrastrukture, kao i neširenje oružja za masovno uništavanje, uključujući i raketne tehnologije. U toku pripreme dokumenta analizirane su sve poznate terorističke organizacije, ocenjena je opasnost od droge iz Avganistana. Razmotreno je pitanje međusobne saradnje u borbi protiv piratstva u Somaliji.
 

Pozicije ruske strane i predstavnika Severnoatlantske alijanse podudarile su se po svim tačkama, osim raketnih pretnji. Pregovarači su zapravo pokušali da reše ovaj problem. Moskva ima ozbiljne namere. Dovoljno je reći da je na čelu ruske grupe diplomata Anatolij Antonov, predsednik Departmana za pitanja bezbednosti i razoružanja. Uzgred rečeno, on je bio glavni pregovarač za vreme izrade novog rusko-američkog Sporazuma o smanjenju strateškog napadačkog naoružanja.
 

U proceni raketnih pretnji NATO strana stoji na pozicijama SAD, koje su uverene u to da od Irana potiče raketna opasnost. Zapravo, na ovome se i gradi argumentacija u korist pojave PRO sistema u Evropi. Moskva se s tim ne slaže. Stvaranje tako moćnog i čvrstog protivraketnog štita od hipotetične iranske pretnje, po mišljenju ruskih analitičara, očigledno nije potkrepljeno realnim činjenicama. Po rečima stalnog predstavnika RF pri NATO Dmitrija Rogozina, Rusija nije sklona da određuje neprijatelja i demonizuje bilo koju zemlju. O tome je ovih dana govorio i ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov.

Naša eventualna saradnja u protivraketnoj odbrani u različitim aspektima, kao i svi drugi oblici saradnje između Rusije i NATO, nije usmerena protiv bilo koje treće zemlje i za cilj ima pripremu za odbranu od eventualnih pretnji, koje se mogu pojaviti.
 

U NATO se eventualna saradnja s Rusijom u PRO naziva „putnom kartom“. Odnosno, treba tačku po tačku ići do dogovora. Po izjavi zvaničnog predstavnika alijanse Džejmsa Apaturaja, koju je dao u sredu uveče, na predstojećem samitu Rusija-NATO postoji nada da će se pokazati privrženost saradnji na „evroPRO“. Ujedno, on je priznao da Rusija ima pitanja, na koja treba dati odgovore. A to znači da diplomate nisu došle do zajedničkog imenioca, već su zabeležile svoja neslaganja u zajedničkom dokumentu, koji će biti predstavljen učesnicima susreta u Lisabonu 20. novembra.