Valutni ratovi: neizbežnost ili realna pretnja?

Da li valutni ratovi mogu da dovedu do nove globalne krize? Da li će osnovne zemlje izvoznici odustati od mera protekcije sopstvenih ekonomija? Ova pitanja razmatraju se na samitu G-20 otvorenom u Seulu na kome učestvuje 8 industrijski razvijenih i 12 ekonomski najjačih zemalja u razvoju.
 

Očekuje se da će glavna intriga samita biti vezana za protivrečnosti SAD i Kine u pogledu kineske nacionalne valute- juana. SAD smatraju da smanjeni kurs ne samo juana već i drugih valuta zemalja u razvoju vodi do gubitka izvoznih tržišta za američke kompanije i do uspešne konkurencije kineske robe i investicija na američkom tržitu. Zato SAD traže da se revalvira pre svega kineski juan.
 

Ipak predstavnici Kine stavljaju do znanja da Kina neće potčiniti svoje ekonomske planove interesima SAD. Uporedo sa tim tuce zemalja u razvoju skreće pažnju na rast spoljnog duga industrijskih država, koji treba gasiti ne valutnim pritiskom na zemlje u razvoju, već stimulacijom proizvodnje i potražnje u zemljama Zapada.
 

Svetska privreda još se nije oporavila od nedavne krize, zato poslednjih meseci na dnevnom redu i stoji problem takozvanih deviznih ratova, smatra direktor Odeljenja za analitičko informisanje agencije RBK Aleksandar Jakovljev.
 

U tim uslovima vlade niza zemalja pokušavaju na neki način da dobiju za svoje ekonomije povlastice na račun manipulacije deviznim kursevima. Ova ideja nije nova, nisu je smislili čak ni prekjuče. Ona se sastoji u tome da vlade i Centralne banke niza zemalja pokušavaju specijalno da oslabe kurs svoje nacionalne valute u odnosu na valute trgovinskih partnera. To je prilično efikasno lokalno dejstvo, koje omogućava da se stimuliše sopstveni izvoz i da se zaštite svoja tržišta od jeftinog uvoza.
 

U suštini nizak kurs nacionalnih valuta povoljan je svim zemljama sa velikom unutrašnjom potražnjom i izvozom. Ali takva situacija dovodi do trgovinskog disbalansa, koji povlači za sobom nestabilnost čitave svetske privrede. Bogati postaju još bogatiji, siromašni još siromašniji. A to već protivreči izjavama lidera dvadesetorice o pomoći siromašnim zemljama, izrečenim na prethodnim samitima. Između ostalog, stav velikih svetskih faktora u pogledu pomoći siromašnima kardinalno se izmenio. Ako su ranije oni preuzimali na sebe obaveze da pomažu ugroženima, sada je reč o stimulisanju njihovog ekonomskog rasta.
 

Stav Rusije po tom pitanju prilično je jasan: zemlje ne treba da donose jednostrane odluke o snižavanju kruseva nacionalnih valuta bez usaglašavanja sa drugim partnerima. To vodi do ljuljanja globalne ekonomije. Nedavna kriza očigledno je pokazala zavisnost privreda raznih zemalja. Prilikom smetnji u jednoj od karika, narušava se rad čitavog sistema. Do istih posledica teorijski mogu da dovedu i manipulacije na deviznom tržištu.
 

Između ostalog problem deviznih ratova u skorijoj perspektivi teško da će moći da bude rešen. Sastanak lidera dvadesetorice, pre je samit deklaracija sa kojima su svi saglasni, ali će svi delovati po svome: svoja košulja je telu bliže. A britanski premijer Dejvid Kameron uopšte je u šali priznao da je došao u Seul da se dobro naspava.