Tolerancija – umetnost zajedničkog življenja

Međunarodni dan tolerancije čitav civilizovani svet obeležava svake godine. Pre 15 godina na 16. novembar UNESKO je usvojio Deklaraciju o principima tolerancije. Danas je problem netrpeljivosti aktuelan za mnoge zemlje sveta. Stanovnici nemačkih gradova se udružuju radi protesta protiv izgradnje novih džamija. U Francuskoj je donet zakon koji zabranjuje nošenje feredži. Rusofobijska renesansa zahvata Baltik. Spisak se može nastaviti.
 

Međunarodni dan tolerancije treba da podseti stanovnike svih država planete da je raznovrsnost nacija, vera i jezika opšteljudsko bogatstvo, a ne pretnja.
 

Za većinu ruskih građana tolerancija je za sada još nova reč, kaže član Društvene komore, direktor Moskovskog biroa za ljudska prava Aleksandar Brod.
 

Mnogi je prihvataju bukvalno kao strpljenje, pokornost. Mada ako pogledamo Deklaraciju UNESKA o toleranciji iz 1995. godine, onda se tolerancija pre svega tumači kao umeće da se prihvata tuđe mišljenje, vodi dijalog, da se shvata pojam „drugi“ – druga kultura, drugi pogledi, druga religija. Tačnije to je demokratski odnos prema drugima.
 

Za Rusiju, u kojoj je međunacionalna sloga jedan od sonova postojanja društva, tolerancija je važan faktor stabilnosti i društvene sloge. Ali u RF problem netrpeljivosti, podele na takozvane svoje i tuđe postoji, to potvrđuje žalosna statistika. Samo za ovu godinu, po podacima Moskovskog biroa za ljudska prava, fiksirano je 170 napada na osnovu ksenofobije. Istina, iz godine u godinu broj incidenata na međunacionalnoj osnovi se smanjuje, što je povezano sa aktivizacijom rada organa reda i tužilaštva. Ali samo metodama sile ovaj problem se ne može rešiti, ubeđen je Aleksandar Brod.
 

Ovde treba govoriti o kompleksnom prilazu rešavanju problema – usavršavanju migracione politike, rešavanju socijalnih i ekonomskih pitanja, kao i prosvećivanju i vaspitavanju građana.
 

Deklaracija principa tolerancije proglašava priznanje da se ljudi po svojoj prirodi razlikuju po izgledu, položaju, govoru, ponašanju i vrednostima i imaju pravo da žive u miru i čuvaju svoju individualnost. I što više ljudi shvati da je tolerancija umetnost zajedničkog življenja, to će biti manje slučajeva netrpeljivosti i ekstremizma. To potvrđuje pozitivno iskustvo ruskih regiona. U Orenburškoj oblasti, na primer, vrlo je popularno jedinstveno Nacionalno selo, u kojem deluje više od 10 nacionalnih kulturnih centara. Oni upoznaju sa istorijom naroda, koji žive u regionu, njihovim tradicijama, kulturom i kuhinjom. A još sa ljubavlju govore o čuvenim zemljacima raznih nacionalnosti, kojima se ponosi čitava zemlja.
 

Uspešno deluje program jačanja tolerancije i u Sankt-Peterburgu. Ovde u miru i slozi žive predstavnici preko 130 nacionalnosti. Već nekoliko godina u staroj vili u cnetru Severne pretonice aktivno radi Dom nacija, koji igra važnu ulogu u vaspitavanju inteligencije, verske trpeljivosti i aktivnog životnog stava Peterburžana. Za zasluge i popularizaciju ideje tolerancije i nenasilja Sankt-Peterburgu nedavno je dodeljena počasna diploma UNESKA.