U Sankt-Peterburgu održan forum o tigrovima

Forum o tigrovima u ruskom Sankt-Peterburgu odvija se u Godini Tigra po istočnom kalendaru. U njemu učestvuju šefovi delegacija i vlada 13 zemalja, koje se nalaze u arealu staništa tigrova. Između ostalog Rusije i Kine, gde se očuvala najveća populacija divljih tigrova. Dopisnik Glasa Rusije Olga Denisova izveštava sa Foruma o tigrovima u Sankt-Peterburgu.
 

Kraljevske mačke, divlji tigrovi svakog dana imaju sve veću potrebu za zaštitom. Zaštitom od čoveka. Od kraja 19. veka svvake godine se istrebljivalo do sto prugastih grabljivica. I evo žalosnog rezultata – danas u svetu ostalo je oko 3200 divljih tirova. I smanjenje populacije ne prestaje. O neophodnosti borbe za očuvanje tigrova stručnjaci za zaštitu prirode u čitavom svetu govore već više decenija. I u Rusiji se okupio najveći i najugledniji Forum o tigrovima u čitavoj istoriji.
 

Koliko je važno danas rešiti problem spasavanja tigrova, govorio je na Forumu ruski premijer Vladijmir Putin:
 

Naravno, mi danas razmatramo problem očuvanja tigra. Ali niko nas danas u svetu ne prekoreva da se bavimo nekom glupošću. Okupili smo premijere, ministri, kako bismo se pozabavili mačkama. Svi odlično shvataju da nije reč samo o konkretnom predstavniku žive prirode – tigru. Reč je o tome da se sa razumevanjem na državnom nivou odnosimo prema problemu očuvanja žive prirode.
 

Amurski ili usurijski tigrovi nisu samo najseverniji vid, već i jedan od najmalobrojnijih. Žive uglavnom u Primorju, Habarovskom kraju u Rusiji i na severu Kine. U našoj zemlji prugastih grabljivica je najviše – 450. Jedinstven je amurski tigar ne samo po tome što je unet u Crvenu knjigu. Neponovljiva je svaka jedinka. Nravno, sve su prugaste. Ali naučnici kažu da je praktično nemoguće sresti dva tigra sa istim prugama. A takvi ekskluzivni eksponati veoma se cene na crnom tržištu. Popularni su i takozvani suveniri od tigra – kljove, brkovi, kosti. Narodna medicina im pripisuje čudotvorna svojstva, mada to nije nesporno.
 

Tigrovi ginu ne samo od ruku lovokradica. Oni koji seku kedrovu tajgu uništavaju životnu sredinu tih mačaka. Amurski tigar je navikao da bude domaćin šume. Ali pejzaž tajge se naglo menja. Tigrovi mogu da se čuvaju samo zajedno sa prirodom, koja ih uvek okružuje.
 

Bez obzira na prvobitni naziv car životinja koji se ustalio za lava, upravo tigar je vrhunac evolucije grabljivih životinja. Tako smatraju mnogi istraživači.
 

Tigar ima zaista carske navike. Ova veličanstvena i čista zver voli da spava – može da drema do 18 sati dnevno. Ali u njemu ne drema neverovatna snaga. Tigar u jednom skoku proleti do 10 metara. Informacija o veličini kljova i snazi šapa postoji u udžbenicima, ali teško da neko hoće da proveri koliko je ona tačna. Međutim, sa svom svojom snagom i moći oni se često nađu nezaštićeni.
 

U proseku tigrovi žive 15 godina, a neke jedinke su u stanju da prožive više od 30. Istina, samo u povoljnim uslovima. Mnoge uginu mnogo ranije.
 

Rezultat rada Međunarodnog foruma u Sankt-Peterburgu bilo je usvajanje Globalne strategije o obnovi populacije tigrova i Deklaracija šefova vlada 13 zemalja o spremnosti da se preduzmu neophodne mere za očuvanje i obnovu populacije tigra. Glavni cilj je sledeći – populacija tigrova treba da se udvostruči za 12 godina. Prema preliminarnim ocenama, za to će bit potrebno oko 350 miliona dolara.