Beloruski izbori: tuđinci ovde nemaju šta da traže

U Belorusiji je u toku predizborna kampanja, koju većina predsedničkih kandidata ne naziva drugačije osim „komičnom radnjom iz vremena Petra Prvog“. Dekoracija „scene“ ipak izgleda vrlo moderno. Kandidatima se omogućava da nastupe na televiziji i na radiju i čak će se prvi put pojaviti za Belorusiju neviđena novina kao što su televizijske debate.

Bez obzira na sve za Belorusiju nove „dekoracije“ o slobodnim izborima ne može biti govora: vlast kao i pre strogo kontroliše sva sredstva za masovno informisanje. To je za „Glas Rusije“ izjavio treći po rejtingu popularnosti kandidat za predsednika Belorusije, zamenik predsednika Ujedinjene građanske stranke Jaroslav Romančuk:

Lukašenkova dominacija u informativnom prostoru Belorusije je potpuna. U periodu do novembra meseca Lukašenko se u državnim sredstvima za masovno iformisanje pominjao 12 i po hiljada puta više nego što su pomenuti svi demokratski kandidati zajedno. Beloruske vlasti stvaraju imitaciju demokratije, imitaciju slobode govora i pristupa sredstvima za masovno informisanje. Smatram da je to pre svega usmereno na Evropsku Uniju, koja treba da se „upeca“ na takozvanu liberalizaciju uslova sprovođenja predsedničke kampanje. I ako Lukašenko postigne svoj cilj OBSE treba da konstatuje napredak u održavanju demokratskih predsedničkih izbora i eventualno da prizna i njihove rezultate. Ako pak Zapad bude hteo realno da analizira situaciju i da shvati kvalitet predsedničke kampanje, naravno, neće biti nikakvih osnova da se rezultati izbora priznaju za demokratske i slobodne (...)
 

Izuzetno negodovanje beloruskih političara i stručnjaka izaziva oblik  predizbornih televizijskih debata, koje su vlasti ponudile. Glavni oponent svih demokratskih kandidata – sadašnji predsednik Lukašenko – odbio je da učestvuje u njima. Preostaloj devetorici kadidata je ponuđeno da se okupe u studiju u direktnom prenosu svega na sat vremena. Za to vreme svih devet kandidata treba da izlože televizijskim gledocima svoje predizborne programe, i još da prodiskutuju. Govori drugi po rejtingu popularnosti kandidat, bivši zamenik ministra inostranih poslova Belorusije, a sad lider pokreta „Evropska Belorusija“ Andrej Sanikov:

Ne znam šta će biti u studiju, koliko prijatno ću se osećati. Odbili su da nam daju telesuflere. Očigledno, zato da bismo komično šuškali papirima. Apsolutno je očigledno da TV primenjuje diskriminaciju prema opoziciji. Vlasti su došle do toga da čak i iz ruskih dnevnika isecaju svako pominjanje beloruske opozicije. Tako je prošle nedelje iz ruskih „Novosti nedelje“ u potpunosti isečen siže o beloruskim izborima. A kad naši mas-mediji govore o opoziciji nikad ne pominju nikakva prezimena. Odnosno, opozicija je u njihovom rakursu nešto anonimno, mitsko i bezgranično gnusno!

Sledećeg dana nakon televizijskih debata predsednik Lukašenko ima nameru da nastupi na takozvanoj swebeloruskoj narodnoj skupštini u glavnom dvorcu Minska. Ko je koga i kad izabrao na ovu skupštinu nije poznato. Ali kad je prvi opozicioni kandidat po rejtingu, poznati beloruski pesnik Vladimir Nekljajev, sakupio 27 hiljada potpisa kao podršku svoje kandidature za poslanika za ovu zagonetnu skupštinu bio je kategorički odbijen. Kandidat je to prokomentarisao: „Potpuno nedvosmisleno mi je stavljeno do znanja: tuđinci ovde nemaju šta da traže!“