Početna stranica > Novosti
Nema sumnje, jedino jezik ima snagu objektivnog znaka pripadanja kulturnom identitetu. Srbski jezik se kvari, desetvekovno pismo polako nestaje. Mogući nestanak srpske ćirilice sa mape svetskih pisama neće biti tek nešto što će se uklopiti u sivilo svakodnevice, nešto što će pasti relativno brzo u zaborav. Biće to, ukoliko se ostvari sadašnja praksa upotrebe pisma, ogroman kulturni potres od kog će dugo podrhtavati duhovno biće Srba. Nije teško proniknuti u odgovor zašto će tmurne slutnje o nestanku ćirilice trajno uznemiriti srbski intelektualni život.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Napad na ćirilicu dolazi iznutra, iz srpske političke i kulturne sfere
19.05.2021. god.
Jedno od najbolnijih mesta kolonizacije srpske kulture u socijalističkoj Jugoslaviji i proevropskoj Srbiji tiče se statusa srbskog jezika i pisma.
Nema sumnje, jedino jezik ima snagu objektivnog znaka pripadanja kulturnom identitetu. Srbski jezik se kvari, desetvekovno pismo polako nestaje. Mogući nestanak srpske ćirilice sa mape svetskih pisama neće biti tek nešto što će se uklopiti u sivilo svakodnevice, nešto što će pasti relativno brzo u zaborav. Biće to, ukoliko se ostvari sadašnja praksa upotrebe pisma, ogroman kulturni potres od kog će dugo podrhtavati duhovno biće Srba. Nije teško proniknuti u odgovor zašto će tmurne slutnje o nestanku ćirilice trajno uznemiriti srbski intelektualni život.
Pismo, kao ključni deo jezika, jedna je od karika bez koje nacionalna kultura ne postoji. Srbska ćirilica postoji od desetog veka i ugrađana je u temelje istorijske samosvesti Srba i njihovog kolektivnog identiteta. Ako se dogodi da ćirilica nestane pred naletom latinice, ko će biti odgovoran u Republici Srbiji? Vlast? Autokolonisti, autošovinisti, rodomrsci što uporno forsiraju latinicu i govore o srbskohrvatskom jeziku? I prvi i drugi nisu spolja pritisnuti da potiskuju ćirilicu. Napad dolazi iznutra, iz srpske političke i kulturne sfere.
foto: Ž Knežević / Novosti
U HH veku zabeležena su dva pokušaja zabrane ćirilice. Prvo Austrijanci 1915. godine, a potom ustaše 1941. Nisu uspeli. Nasrtaji su nastavljeni u socijalističkoj Jugoslaviji tako što je davana prednost latinici. A počeli su i u međuratnoj Jugoslaviji. Crnjanski piše u tekstu "Prošlosti i novosti u Bosni", 1925. godine, da u Bosni nema nijednog lista na ćirilici. "Latinicom štampana štampa Bosne, hvala bogu ide sve do mora. Dalmacija, pa čak i Crna Gora i Sandžak stoje delimično pod uticajem sarajevske dnevne štampe. Najbolji žurnal, naš sabrat, Večernja pošta, ide međutim i po užičkom okrugu, u samom Užicu 40 komada latinicom" (Vreme, 2. 12. 1925).
Posle kraja Jugoslavije 1992. godine nešto se popravilo, ali više u tome što se otvoreno govori o njenom statusu nego što je nešto učinjeno u normativnom smislu (donošenje zakona o jeziku i pismu).
Posle kraja Jugoslavije 1992. godine nešto se popravilo, ali više u tome što se otvoreno govori o njenom statusu nego što je nešto učinjeno u normativnom smislu (donošenje zakona o jeziku i pismu).
Otkuda onda ovoliki nehaj prema ćirilici, danas i ovde u Srbiji? Ostavimo istoriju ruiniranja ove kulturne tekovine onima koji se bave jezičkom prošlošću. I položaj ćirilice u SFRJ ostavljamo po strani u ovoj analizi, iako nije zanemariva i ova činjenica. Da razmotrimo odnos prema ćirilici u Srbiji u poslednjih deset godina. Šta možemo da konstatujemo?
Javna upotreba latinice je skoro potpuna. Dnevne novine (16 u Srbiji, sa prosekom od 800.000 prodatih primeraka) na kioscima naših gradova su u većini štampane latinicom. Nekoliko izuzetaka kvari jednobojnu sliku. Nedeljnici i mesečnici takođe se u većini štampaju latinicom.
Sve televizije, izuzev javnog servisa (RTS), koriste latiničko pismo u svojim tekstualnim delovima programa i filmovima koji se titluju na srbski. U tom pogledu prednjače privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, srbski mediji u većini su u vlasti latiničkog pisma.
Do sada bilo je reči o medijima koji forsiraju latinicu, trenutak je da se okrenemo visokom proizvodu kulture - književnosti i nauci. Ako neko treba da čuva nacionalno pismo, to je književnost. Ali i tu Srbija mora da pokaže svoje naopako lice. Neka neko samo izbroji naslove u knjižarskom izlogu, pa će se uveriti da naši izdavači uglavnom koriste latinicu za objavljivanje književnih i naučnih dela. Ima kod nas izdavača koji svoje knjige štamaju isključivo na latiničkom pismu. Da li je to odluka izdavača ili autora, nije dostupno javnosti, ali bez obzira na donosioca odluke o upotrebi pisma, imamo pred sobom teško razumljivo (ne)kulturno ponašanje. Ili je reč o nebrizi za kulturnu tekovinu ili je tržišni razlog, a to znači prilagođavanje Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, možda i Crnoj Gori, u kojoj se službeno nameće latinica. Kakva je to nacionalna i kulturna svest pripadnika elitne kulture da se odriču takve vrednosti kao što je ćiriličko pismo?
"Ako neko treba da čuva nacionalno pismo, to je književnost. Ali i tu Srbija mora da pokaže svoje naopako lice."
Da i srbski političari učestvuju u ovoj sahrani ćirilice, pobrinulo se nekoliko političkih stranaka. Oni napadno koriste latinicu u svim svojim javnim nastupima, a to govori o njihovom odnosu prema srbskoj kulturi i srbskim vrednostima. Njihova namera je da Srbima promene pismo.
Kada je ovakav odnos institucija i organizacija kulture u javnom prostoru srbskog društva, možemo pretpostaviti kako se ćirilica istiskuje iz privatne upotrebe. Privatno, čovek može da koristi koje hoće pismo, ali razvijena kulturna svest nalaže da se u službenoj komunikaciji sa pripadnicima sopstvene kulture upotrebljava vlastito pismo.
Šta su posledice takvog (ne)kulturnog ponašanja promotera latinice u Srbiji? Ona vidljiva, svakako je uništavanje jedne velike kulturne vrednosti koja oblikuje tradiciju kulturnog života i duha srbskog identiteta. A kulturni identitet je uslov postojanja zajednice i onoga ko joj pripada. Bez kulturnog i nacionalnog identiteta ne bi postojao oslonac stabilnosti u istorijskom strujanju vremena koje pojedincu omogućava odgovor na pitanje: Ko sam ja? Kome pripadam? Kuda stremim?
Dakle, ko će biti odgovoran za mogućni nestanak ćirilice? Sigurno, onaj deo intelektualne elite (političke, umetničke, naučne) koji forsira latinicu u štampanim i elektronskim medijima, i drugi Srbi koji ih slede. Međutim, najveća odgovornost pada na prošle i sadašnje kulturne politike srpske države. Ko može da objasni ovakvu nebrigu države za svoju veliku kulturnu vrednost? Ona jedino ima pravne instrumente da obaveže medije, izdavače, oglašivače i druge da službeno korisete ćirilicu.
Dakle, ko će biti odgovoran za mogućni nestanak ćirilice? Sigurno, onaj deo intelektualne elite (političke, umetničke, naučne) koji forsira latinicu u štampanim i elektronskim medijima, i drugi Srbi koji ih slede. Međutim, najveća odgovornost pada na prošle i sadašnje kulturne politike srpske države. Ko može da objasni ovakvu nebrigu države za svoju veliku kulturnu vrednost? Ona jedino ima pravne instrumente da obaveže medije, izdavače, oglašivače i druge da službeno korisete ćirilicu.
ODBAČEN POSTOJEĆI PREDLOG IZMENA
Republički sekretarijat za zakonodavstvo odbacio je postojeći Predlog izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, kojima se štiti ćirilica.
Predlog izmena uradilo je 2017. godine Ministarstvo kulture u saradnji sa predstavnicima Odbora za standardizaciju srbskog jezika SANU.
Sekretarijat je obelodanio da smatra da predloženi zakon nije dobar i da Ministarstvo kulture može da piše novi. Otišli su i korak dalje tvrdnjom da nam uopšte nije ni potreban zakon koji bi zaštitio nacionalno pismo, već će taj posao raditi strategija kulture.
Sekretarijat je obelodanio da smatra da predloženi zakon nije dobar i da Ministarstvo kulture može da piše novi. Otišli su i korak dalje tvrdnjom da nam uopšte nije ni potreban zakon koji bi zaštitio nacionalno pismo, već će taj posao raditi strategija kulture.
Lingvisti i pisci su ogorčeni najavama da se odustaje od donošenja zakona o zaštiti ćirilice. Ocenjuju da je taj postupak primer državne nebrige, neznanja, arogancije i ignorisanja struke kad su posredi identitetska pitanja.
Izvor: Zoran Avramović, Novosti
Izvor: Zoran Avramović, Novosti
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Tošo Borković / Novosti/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Poljski spor sa Ukrajinom otkriva dublji raskol oblikovan istorijom, zamorom od izbeglica i rastućim nezadovoljstvom javnosti...
Svih pet podmornica klase „Astjut“ van je upotrebe zbog problema sa održavanjem, koje dodatno pogoršava neadekvatna infrastruktura, navodi Defence Journal....
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
