„Nevski ekspres“: sećamo se, tugujemo...

Dugo zavijanje sirena lokomotive razlegalo se u subotu na stanici „Aljošinka-Ugolovka“ u Tverskoj oblasti, na oko 300 kilometara od Moskve. Mašinovođe svih kompozicija ovde su odavale poštu spomenu na poginule za vreme eksplozije „Nevskog ekspresa“. A u 21.34 – u vreme kad se pre godinu dana desila tragedija, svirali su svi vozovi, koji su bili na putu. Za ruske železničare istovremena duga sirena znači: „Sećamo se, tugujemo“.
 

Na mestu terorističkog akta danas na tragediju podseća veliki drveni krst. Kod njega uvek ima svežeg cveća, ikona i krstića, gore sveće za pokoj duše. U ponedeljak, 29. novembra ovde će biti služen parastos.
 

27. novembra 2009. godine ispod voza, koji je išao od Moskve do Sankt-Peterburga, eksplodiralo je ustrojstvo koje su postavili teroristi. Kompozicija je iskočila iz šina, poginulo je 27 putnika.
 

Ruske specijalne službe su prilično brzo uspele da uđu u trag grupe, koja učestvovala u terorističkom aktu. Početkom marta 2010. godine u Nazranovskom rejonu u Ingušetiji uhapšeno je 10 terorista, još 8 je ubijeno. Među njima je i jedan od ideologa ekstremizma na Severnom Kavkazu – Said Burjatski. Banditi su opremili čitavu laboratoriju za izradu amaterskih eksploziva, u kojima su islednici oduzeli preko tone eksplozivnih materija. Danas je, po podacima specijalnih službi, ubijeno 26 članova terorističke grupe, koja je organizovala eksploziju „Nevskog“i druge terorističke aktove.
 

Rok za istragu u vezi s podmetanjem eksploziva u ekspresni voz produžen je do marta sledeće godine – još uvek traju sudske ekspertize, utvrđuje se uloga u zločinu svakog uhapšenog. Na suđenje čeka 10 ljudi: to su Zelimhan Aušev i devetoro Kartojeva – bliskih rođaka.
 

Iz svake tragedije poput podmetanja eksploziva u „Nevski ekspres“ društvo izvlači lekcije. Naravno, lekcija je teška: ali upravo zato je treba dobro utvrditi i ne ponavljati ranije greške, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ direktor Instituta za politička istraživanja Sergej Markov.
 

U to vreme se ispoljio veliki broj problema. Ispostavilo se da se s teroristima ne može boriti samo po principu „bliže odbrane“, odnosno braniti se od toga kad oni dođu i podmetnu eksploziv. Ne mogu se čuvati sve železničke pruge. Treba se boriti protiv terorizma na udaljenim pozicijama. Treba ići tamo gde neprijatelj pronalazi buduće teroriste, pre svega kod omladine u muslimanskim republikama. Ovde se treba boriti protiv nezaposlenosti, činiti sve da postane dostupan sistem normalnog svetskog obrazovanja. Jer, ako je on nedostupan deci iz siromašnih porodica s mnogo dece – dolaze radikalni islamisti i uče decu u svojim ilegalnim školama. Treba pomagati ruskim muslimanima da otvaraju svoje škole, da islamu decu ne uče oni koji su završili vahabijske škole negde u Saudovskoj Arabiji, već oni koji su obrazovanje stekli na normalnim islamskim verskim univerzitetima.
 

Na „Moskovskoj železničkoj stanici“ u Sankt-Peterburgu podignut je štand na ulazu u peron. Ovde dolaze ljudi, donose cveće, gore sveće u sećanje na poginule. U ponedeljak će odavde do mesta tragedije krenuti voz. Istovremenoće ista takva kompozicija krenuti i s „Lenjingradske železničke stanice“ iz Moskve. Vozovi će na stanicu u Tverskoj oblasti dovesti rođake poginulih da se poklone sećanju na bližnje, koji su postali žrtve užasne tragedije.