Energojezik za energetski dijalog

U toku posete Nemačkoj koja je završena krajem prošle nedelje ruski premijer Vladimir Putin između ostalog pozvao je EU da se prilikom uvođenja novih pravila regulisanja energetskih isporuka konsultuje sa Rusijom, kako bi se izbegle nepotrebne nedoumice. A nekoliko dana ranije, u okviru jubilarne konferencije 10-godišnjica energetskog dijaloga Rusija-EU, održane u Briselu, ministar energetike Rusije Sergej Šmatko je primetio da treba da se naučimo da govorimo istim jezikom u energetici. Često neslaganja u prognozama, različita tumačenja međusobnih odluka dovode po njegovim rečima do nesporazuma.
 

Koliko se snažno danas razlikuju, ako se tako može reći, energetski dijalekti Rusije i velike Evrope? Neko do njih je naveo Vladimir Putin. Uoči svoje posete Berlinu on je izjavio sa stanica nemačkog Zidojče Cajtunga: Bukvalno kuca na vrata ideja formiranja jedinstvenog energetskog kompleksa Evrope. Ipak, kako je priznao dalje, poslednjih godina tema saradnje Rusije i EU u sferi energetike bila je previše ispolitizovana. Po njegovim rečima, stvar je otišla tako daleko da su Rusiju počeli da optužuju za korišćenje isporuka nafte i gasa kao instrumenta političkog pritiska.
 

Još jednom temom gde se komunikacija odvija na različitim jezicima Putin je nazvao usvajanje takozvanog trećeg paketa mera u oblasti energetike, koje se priprema u EU. Najsporniji momenat je zahtev da se proizvođači energije liše prava da poseduju infrastrukturu za njeno isporučivanje potrošačima. Usvajanje trećeg energetskog paketa, smatra ruski premijer, potkopava želju investitora da ulažu sredstva u nove projekte. Tako za nekoliko godina umesto konkurentnog tržišta možemo da dobijemo trošnu infrastrukturu, deficit energenata, što znači i visoke cene za evrpske potrošače.
 

Ovih dana Evropska komisija intenzivno radi na dugoročnom planiranju energetske politike. Početkom novembra na inicijativu komesara za energetiku Gintera Etingera bila je utvrđena strategija razvoja energetike EU do 2020. godine. 2011. godine očekuje se usvajanje akcionog plana na povećanju energetske efikasnosti, kao i programa razvoja energetike do 2050. godine. Što se tiče strategije 2020. godine, jedan od njenih priorieta je jačanje međunarodnog karaktera energetske politike. To se po mišljenju eksperata direktno odnosi na Rusiju.
 

Istina, za sada ovde se ne vidi nešto novo. Kako su istakli evropski mediji, na već pomenutoj briselskoj konferenciji Ginter Etinger i Sergej Šmatko nisu skrivali da se ruski i evropski scenario razvoja saradnje bitno razlikuju jedan od drugog. Ako Moskva teži uvećanju gasnih isporuka u Evropu, za EU je ključna reč diverzifikacija. Ginter Etinger između ostalog ponovo je potvrdio prioritetnost gasovoda Nabuko za EU, koji ide mimo Rusije, kao protivteža gaspromovskom Južnom toku. Između ostalog, po mišljenju Vitalija Bušueva, generalnog direktora Insituta za energetsku strategiju, bez uticaja politike se u principu ne može.
 

Ja bih čak rekao tako, kaže Bušuev: energetika danas postaje talac i sluškinja politike. Ne naprotiv. Sve odluke se usvajaju kao političke, i to je ispravno. Političari su primorani da na određeno pitanje gledaju šire. Ako je na Zapadu doneta odluka da se postiže nezavisnost od isporuka iz Rusije, to je politički zadatak. A dalje već slede odluke koje mogu da nemaju ekonomski karakter. A rpojekat Nabuko, nikakvog ekonomskog stimulasna u njemu nema. To je politička odluka.
 

Politika i politizacija, o čemu je govorio ruski premijer, različite su stvari. Zbog politizacije energetski dijalog sa Evropom, po rečima predsednika ruskog Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Genadija Šmalja, teče po principu: Mi govorimo o jendom, evropljani o drugom. Ali da li treba za energetski dijalog izraditi poseban energetski jezik? Teško da je tako. Jednostavno, potrebno je kominicirati na normalnom jeziku parntera koji jedni drugima veruju.