OEBS-u je vreme da postane pravna organizacija

Reforma OEBS-a je neophodna. U to je ubeđen ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov. Uoči samita OEBS-a u kazahstanskoj Astani on je odgovorio na pitanja dopisnika Glasa Rusije Jelizavete Isakove.
 

Sergej Viktorovič, jedno od glavnih pitanja na samitu u Astani biće reforma Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Šta vi smatrate, koliko su članovi OEBS-a spremni na promene?
 

Samita OEBS-a nije bilo već 11 godina. Neophodnost da se raztmotri situacija u sferi evroatlantske bezbednosti u svim onim aspektima kojima se bavi organizacija očigledno je sazrela.
 

OEBS kao organizacija nije jednostavno uspostavljena. 1975. godine bila je doneta odluka da se sazove Savetovanje za bezbednost i saradnju u Evropi. Nekoliko godina kasnije ovo Savetovanje bilo je preimenovano u Organizaciju. Ali atribute organizacije OEBS nije dobio. Poslednjih godina Rusija zajedno sa nizom drugih zemalja ZND iznela je čitavu seriju predloga koji su usmereni na to da se likvidira ova pravna dvosmislenost i da se stvore stabilne pravne osnove za delatnost OEBS-a već kao organizacije. Mi smo izneli nacrt statuta. Izneli smo nacrt pravila delatnosti onih mehanizama koji su formirani pri OEBS-u. Uključujući Biro za demokratske institucije i ljudska prava, koji se bavi i praćenjem izvršenja obaveza u pravobranilačkoj sferi i monitoringom izbora od strane država OEBS-a. Sada nema nikakvih pravila koja bi usvojile sve države OEBS-a u toj sferi.
 

Takođe smo predložili da se raspravi problem budžeta OEBS-a. Pošto osim suma koje države obavezno uplaćuju u budžet ove organizacije, postoje još i vanbudžetski projekti. I u sferi vandžubetskog finansiranja nema nikakvog reda. Svaka država koja želi da profinansira neki projekat na teritoriji zemalja članica OEBS-a prosto čini šta hoće, obavestivši samo sedište u Beču. I ova nacionalna delatnost je pokrivena od strane OEBSa. Jasno je da je to nered. Ni jedna organizacija koja drži do sebe ne dozoljava ovakvu samovolju. Tako da su na ovu temu dali odgovarajuće predloge.
 

U okviru dnevnog reda samita u Astani obavezno ćemo se zalagati za jasnu izjavu lidera o tome da je reforma OBES-a potrebna. Ako neko više voli da izbegava reči reforma i da govori o povećanju efikasnosti rada OEBSa, nemamo ništa protiv. Najvažnije je da u toku diskusije o povećanju efikasnosti ne gurnu pod tepih neophodnost stvaranja stabilnih međunarodnih osnova za ovu strukturu, smatra Sergej Lavrov.
 

Još jedno pitanje! Nekoliko dana posle samita u Atani Dmitrij Medvedev je kreće na samit Rusija-EU. Na prošlom samitu ovog leta bilo je objavljeno o početku rusko-evropskog programa Partnerstvo za modernizaciju. Kako teče njegova realizacija?
 

Program Partnerstvo za modernizaciju za sada je samo proglašen. Na samitu u Rostovu na Donu bila je usvojena odgovarajuća deklaracija. Povosom samita u Briselu koji će biti održan početkom decembra, priprema se široki akcioni plan na pretvaranju ovog programa u život. Tamo će biti formulisani zajednički projekti Rusije i EU, koji treba da nam pomognu da se krećemo ka intenzivnijoj saradnji u sferi visokih tehnologija i inovacija. Da, Rusija pozdravlja investicije EU, ali Rusija takođe želi da se i ruske investicije pozdravljaju unutar EU. Mi želimo da se među nama i EU realno formiraju 4 zajednička prostora, o čijem stvaranju smo se dogovaralio još pre 6 godina. Tačnije: prostor u sferi ekonomije, u humanitarnoj sferi, u sferi nauke i istraživanja u spoljnopolitičkoj sferi.
 

Integracioni procesi u okviru EU, sa jedne strane, i na prostoru ZND sa druge strane, jedni drugima ne protivreče. I tamo i ovamo reč je  slobodi kretanja kapitala, usluga, robe i ljudi. I kao jedan od ključnih instrumenata modernizacije dnevnog reda mi ističemo zadatak odustajanja od viznog režima. Ideju je podržala EU još 2003. godine. Održana je serija pregovora na eksperstkom nivou. Sva pitanja koja su nastala kod nas prema EU i EU prema nama, pretresena su. Radi se o političkoj odluci. Nadamo se da će na samitu u Briselu ova tema odjeknuti dosta oštro i da će naši partneri ispoljiti spremnost da se kreću nešto brže nego što to vidimo danas.
 

Vraćajući se Partnerstvu za modernizaciju u drugim njegovim aspektima, reći ću da su investicije investicije, ali reč je o tome da se ujedine potencijali. Ruskim idejama potrebna su tehnološka ovaploćenja. Uvek je bilo dobro sa pronalascima i ne vrlo dobro sa njihovim pretvaranjem u metal, plastiku, u keramiku i druge materijale, uključujući nanomaterijale. A Evropa je sakupila ovde veliko pozitivno iskustvo. Zato, ujedinivši naše potencijale, sposobnost da nešto smišljamo i sposobnost da ovaploćujemo smišljeno, meni se čini, postići ćemo vrlo važnu sinergiju. To će koristiti i Rusiji, i Evropi.
 

Na pitanja dopisnika Glasa Rusije Jelizavete Isakove odgovarao je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.