Rat na Kavkazu po verziji Vikiliksa

Priprema gruzijskog napada na Južnu Osetiju u avgustu 2008. nije bila tajna za Vašington. To sledi iz saopštenja koje je američka ambasada u Gruziji uputila pred početak petodnevnog rata. Dokumenti su se našli u redovnoj porciji tajnih materijala objavljenih na sajtu Vikiliks.
 

Razobličavajuća akcija Vikiliksa ovog puta nije prošla tako glatko kao prethodne. Sajt je podvrgnut masovnom napadu, dostup je neko vreme bio zatvoren. Ipak ko ako ne Džulijan Asandž, osnivač Vikiliksa i haker sa stažom, može da zna na šta su sposobne njegove bivše kolege. Zato su dokumenti – tajna prepiska američkih ambasada sa Stejtdepartmentom, prethodo poslati u redakcije uticajnih svetskih izdanja.
 

Našao se Sandžov partner i u Rusiji – sajt Ruski reporter. Među ostalim obrascima diplomatske prepiske ovde su objavljeni i izveštaji bivšeg ambasadora SAD u Gruziji Vilijama Tefta. Iz njih sledi da je još 7. avgusta 2008. godine ambasada dobila podatke o tome a Tbilisi prebacuje trupe na sever, prema granici sa Južnom Osetijom. A 8. avgusta Teft, pozivajući se na posmatrače OEBS-a saopštiio je da je gruzijska armija gađala Chinval, bez obzira na jednostrani prekid vatre, koji je Mihail Saakašvili proglasio prethodne večeri. Činjenica da je Vašington bio unapred upoznat sa pripremom gruzijskog napada na Chinval odavno nije senzacija, ističe zamenik generalnog direktora Fonda za stratešku kulturu Andrej Arišev.
 

Sasvim je očigledno da je gruzijski predsednik Mihail Saakašvili, koji ima tesne veze sa administracijom Džordža Buša, u najmanju ruku primio signale koji su mu išli od te administracije. Kako je on interpretirao – to je drugo pitanje. Jasno da Amerikanci uvek igraju prilično raznostrano i njihovi signali mogu da se različito interpretiraju. Ipak to da su signali postojali, ni za koga nije tajna.
 

Da podsetimo, osmog avgusta 2008. godine Gruzija je napala Južnu Osetiju. Gruzijske turpe su prekršile sve međunarodne norme i napale položaje ruskih mirovnjaka, koji su se nalazili tamo po mandatu UN. Poginuli su ruski građani. Posel toga Rusija je bila primorana da se umeša i započne operaciju prinuđivanja Gruzije na mir. Da bi osvestila režim Saakašvilija, Moskvi je bilo potrebno svega pet dana.
 

Iz materijala objavljenih na Vikiliksu, ispostavlja se da pravo stanje stvari za zapadne diplomate nije bilo tajna. Tadašnji američki ambasador Vilijam Taft u jednom od dokumenata izvodi zaključak: ni Rusija ni Južna Osetija nisu nameravale da čine vojna dejstva. Ipak EU i SAD su tada optužili Moskvu za neproporcionalnu primenu sile.
 

Materijali objavljeni na sajtu Vikiliks dokazuju: SAD su mogle da utiču na Saakašvilija. Ipak američke diplomate, odlično upoznate sa agresivnim namerama gruzijskog lidera, nisu preduzele nikakve odlučne korake da zaustave Tbilisi.