Nova drama, na crtu!

Klasik ruske književnosti Anton Čehov i savremeni dramatruzi su izašli na crtu na pozorišnom festivalu Duel u Sankt-Peterburgu.
 

Ovaj originalni festival rođen je prošle godine, kada se obeležavalo 150 godina od rođenja velikog pisca. Tada je stvaralački duel održan među parovima reditelja raznih generacija koji su prikazivali svoje verzije jedne iste Čehovljeve drame. Ove godine svoju čast brane dramatruzi, koji nude da se u delima klasika traže novi smislovi i prave sopstvene drame, koje u sebi nose intonacije Čehova ili sadrže smisaona preplitanja sa njegovim remek-delima.
 

Jedan od njih je poznati predstavnik pozorišnog pokreta takozvane nove drame, Vjačeslav Durenenkov. Za mene, priznaje mladi dramaturg, drame Čehova su kao odlično naslikan pejzaž koji visi u muzeju. Shvatam kakvu ogromnu umetničku vrednost on ima, ali u mojoj duši ne nailazi na odjek. Ipak Vlačeslava Drurenenkova kritičari nazivaju „najčehovskijim“ dramaturgom. Na festivalu Duel se prikazuje predstava Eskponati, napravljena po njegovoj drami. I njoj se postavlja danas aktualni problem upada u privatni prostor čoveka. Po sižeu u provincijalni grad dolaze biznismeni iz Moskve kako bi tamo razvijali turistički biznis. Oni nude lokalnim stanovnicima da se nekoliko puta nedeljno presvlače u kostime iz 19. veka i da rade kao živi eksponati. Ali na to ne pristaju svi.
 

Glavni likovi mojih dela, kaže Vjačelsav Durenenkov, to su ljudi koji nas okružuju, koji žive u malom gradu ili selu. Pravim drame po principu šta vidim, o tome i pevam. One su kao ogledalo. Likovi Čehova, nesumnjivo, prisustvuju u našem životu, ali za mene oni nisu previše aktualni. To je pre svega inteligencija. A šta se dešava sa našom inteligencijom? Dešava se njeno razmazivanje.
 

U svoje vreme dramaturgiju Čehova takođe su nazivali novom dramom. Pozorišni kritičari su sa negodovanjem pisali: Umetnost se sastoji ne u običnoj reprodukciji životne stvarnosti... Prenositi na scenu svakodnevi život jeste zabluda... Analizirajući život savremene Rusije, njenu današnjicu, aktualni dramaturzi nastavljaju tradiciju Čehova. Reči Čehova „po kap cediti iz sebe roba...“ upravo o tome su Eksponati Vjačeslava Durenenkova. Paralele sa velikim Čehovom postoje u svakoj predstavi festivala Duel. U drami Izotov Mihaila Durnenkova, Vjačeslavljevog brata, oživljava lik-simbol višnjik, u predstavi Rusko slatko po drami Ljudmile Ulicke postavlja se neutešna dijagnoza ruskoj inteligenciji: razjedinjenost je osuđuje na nestanak. A Maksim Isaev u drami Vrtlari na novi način koristi jedan postupak Čehovljeve dramaturgije: dijalog nemih, kada likovi govore, ali ne čuju jedni druge, ne osećaju tuđu bol ni usamljenost, premešten u virtualni prostor. U to da su junaci Čehova među nama ne sumnja dramaturg Mihail Ugarov, jedan od organizatora pozorišnog duela:
 

Junaci Čehova su pre svega duboko misaoni ljudi, koji spoznaju realnost u kojoj su se našli. Osiromašena plemkinja Ranevska shvata da će višnjik na njenom imanju biti posečen, i to je njen životni krah. A junakinjema drame Tri sestre odjednom postaje sve jasno, da se život u njihovom provincijskom gradu završava odlaskom vojnog puka. Junak koji iznenada spoznaje realnost je danas apsolutno aktualni model. Zato što ti čas živiš u prošlosti, čas u budućnosti, čas u nekim planovima, čas u sećanjima. I odjednom kao glavom kroz zid udaraš u današnju realnost...
 

Pucanj u vazduh – takav je ishod pozorišnog duela. Pobednika nema, a nije ni planirano da ga bude. To je bio samo povodm za publiku da se još jednom zamisli o smislu života i sopstvenoj nameni. I tako tradicija Čehova nastavlja da živi u savremenoj ruskoj dramaturgiji.