Početna stranica > Novosti
U „iskrenom i poslovnom“ razgovoru ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od američkog kolege Džoa Bajdena garancije da se NATO neće širiti dalje na istok ili raspoređivati ofanzivno oružje u zemlje poput Ukrajine.
Moskva je „ozbiljno zainteresovana“ za dobijanje „pouzdanih i čvrstih pravnih garancija“ koje isključuju dalje širenje NATO-a na istok i raspoređivanje „ofanzivnih sistema naoružanja u zemljama susednim Rusiji“, navodi Kremlj povodom razgovora dvojice lidera.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Kremlj saopštio šta je Putin tražio od Bajdena
08.12.2021. god.
U „iskrenom i poslovnom“ razgovoru ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od američkog kolege Džoa Bajdena garancije da se NATO neće širiti dalje na istok ili raspoređivati ofanzivno oružje u zemlje poput Ukrajine.
Moskva je „ozbiljno zainteresovana“ za dobijanje „pouzdanih i čvrstih pravnih garancija“ koje isključuju dalje širenje NATO-a na istok i raspoređivanje „ofanzivnih sistema naoružanja u zemljama susednim Rusiji“, navodi Kremlj povodom razgovora dvojice lidera.
Putinov predlog je usledio kao odgovor na Bajdenovu „zabrinutost“ o ruskim trupama koje navodno prete Ukrajini i pretnji američkim i savezničkim sankcijama Rusiji, što je tema koja se pojavila tokom dvočasovnog razgovora. Ruski lider je odgovorio da NATO „čini opasne pokušaje da zauzme ukrajinsku teritoriju“ i „izgrađuje svoj vojni potencijal na našim granicama“.
Na pitanje o tome, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da SAD nisu učinile „nikakve takve obaveze ili ustupke“.
Putin je na konkretnim primerima ilustrovao „destruktivnu” politiku Kijeva, za koju je rekao da je usmerena na potpunu demontažu sporazuma iz Minska i pregovora u „normandijskom formatu”. On je takođe izrazio ozbiljnu zabrinutost Moskve zbog „provokativnih akcija“ vlade u Kijevu protiv stanovnika Donjecka i Luganska, dva otcepljena regiona na istoku Ukrajine.
Prošle nedelje, pre nego što je objavljen datum razgovora, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da će situacija u Evropi biti na vrhu dnevnog reda razgovora dvojice lidera. Diplomata je naglasio da je „kontakt preko potreban; imamo probleme. Nema napretka u bilateralnim poslovima, koji sve više prelaze u fazu akutne krize."
Razgovori su održani usred pojačanih tenzija između Vašingtona i Moskve oko situacije na rusko-ukrajinskoj granici, koju je Bela kuća označila kao ključnu oblast o kojoj su potrebni bilateralni pregovori.
Američki i ukrajinski zvaničnici su poslednjih nedelja više puta optuživali Rusiju da planira navodnu invaziju na svog suseda. Ranije ovog meseca, američki državni sekretar, Entoni Blinken, pozvao je Moskvu da deeskalira svoju navodnu agresiju na Kijev ili da se suoči sa „teškim posledicama“.
Rusija je više puta demantovala navode zapadnih zvaničnika i medija da će pokrenuti ofanzivu na Ukrajinu. Sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je optužbe kao neosnovane, nazvavši ih „histerijom“ koja se širi u anglofonskim i ukrajinskim medijima.
U međuvremenu, nade Ukrajine da će biti primljena u NATO i potencijalno širenje vojnog bloka predvođenog SAD-om na istok bile su tačka spora za Moskvu. Uoči video-konferencije, ruski predsednik je najavio da će zatražiti razgovore sa NATO-om kako bi osigurao da se vojni blok predvođen SAD-om ne približi granicama njegove zemlje. Govoreći prošle nedelje, Putin je rekao da će „insistirati na postavljanju garancija kako bi se isključila mogućnost daljeg kretanja NATO-a na istok i razmeštanja pretećeg oružja blizu ruske teritorije“.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uočio je dan ranije da se „značajne jedinice i naoružanje iz zemalja NATO-a, uključujući američke i britansko, približavaju našim granicama“.
Dvojica lidera su se poslednji put sreli u švajcarskom gradu Ženevi u junu. Sastanak je pozdravljen kao produktivan, pokrivajući teme kao što su širenje nuklearnog oružja i upravljanje pandemijom koronavirusa. Međutim, Kremlj je saopštio da će biti potrebno dosta vremena da se konstruktivni angažman vrati, a dve strane su nedavno optuživale jedna drugu za eskalaciju vojnih tenzija u istočnoj Evropi.
Izvor: RT
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Sputnik / Mikhail Metzel / Pool via REUTERS / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
