Tajni zatvori CIE u Evropi: Vaše mišljenje

Ne jenjava skandal oko tzv. tajnih zatvora CIE na teritorijama nekih evropskih zemalja koji je izbio pre par godina. O tome svedoči letnje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope gde je dotični problem ponovo razmotren u vezi sa novim izveštajem specijalne komisije. Naš komentar.
Kao što je poznato, za stvaranje tajnih zatvora CIE odmah su bile osumnjičene Rumunija i Poljska, kao, uostalom, i druge zemlje.
Optužbe protiv ove 2 države nisu bile slučajne. Zvanična Evropa je bila veoma nezadovoljna činjenicom da niz novih članica EU nije ni krio da se u mnogim pitanjima orijentiše ne na Brisel, već na Vašington. Najveće probleme za EU počela je da stvara Poljska, i to praktički odmah nakon stupanja u ovu organizaciju. Iako je htela da stupi u Uniju, Rumunija je takodje bezrezervno podržavala američku spoljnu politiku, pa prema tome, nije baš uvek bila solidarna sa strarim članicama NATOa i EU povodom ovih ili onih koraka Vašingtona na medjunarodnoj sceni. Javna je tajna i to što su sumnje u pogledu Rumunije dobro došle izvesnim evropskim krugovima koji su hteli da odgode njeno stupanje u EU uz pozivanje na zahteve zajednice kojima ova kandidatkinja stvarno nije odgovarao.
Što se tiče zvanične Varšave i Bukurešta, usledili su njihovi kategorički demantiji. Otada se stav rukovodstva ovih zemalja nije promenio. Štaviše, na već pomenutom letnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope rumunska delegacija je zbog spominjana njene zemlje medju onima koji su se mogli nalaziti zatvori CIE najavila prekid članstva u ovoj organizaciji kako bi mogla da se konsultuje sa nacionalnim parlamentom. A poljski poslanik Kšištof Zaremba bio je krajnje revoltiran istim povodom i pokušao da usmeri diskusiju u ruski kolosek. «U izsveštaju Dika Martija nema nikakvih činjenica, već su samo nagadjanja i izmišljotine. I zašto je samo pola stranice posvećeno Čečeniji?» — negodovao je gn Zaaremba.
Medjutim, na zasedanju je objavljeno da je 14 zemalja EU pomagalo SAD u organizaciji tajnih zatvora i transportovanju njihovih zatočenika. Medju njima su sve veće države Eum uključujući i Italiju. Nameće se pitanje: može li ovaj broj s vremenom porasti? U svakom slučaju, sada se dosta sigurno može govoriti da francuske specijalne službe nisu bile umešane u to: kao što se zna, Amerikanci imaju malo poverenja u Francuze i zato su se oglušili o njihovo upozorene od pre 7 godina da «Al Kaida» priprema terorističke napade na prekookeanske objekte.
Analitičari koji prate razvoj skandala oko tajnih zatvora CIE smatraju da dokazni materijal švajcarskog poslanika Dika Martija, šefa komisije Saveta Evrope za istragu o ovom slučaju, nije dovoljno ubedljiv. Pa je i sam Marti još početkom o.g. naglašavao da ne može da sasvim tačno potvrdi postojanje tajnih zatvora CIE u Evropi, posebno u Poljskoj i Rumuniji. To jest, direktnih dokaza nema.
Pa ipak, jedva da se može govoriti da je ovaj problem isisan iz prsta. U svakom slučaju, mišljenja smo da je rad komisije Dika Martija veoma važan. Jer, prema njegovim rečima, aktivnost američke CIE u Evropi dovodi u pitanje samo postojanje pravne države i njenih demokratskih osnova na Starom kontinentu. Pri tome, možemo da kažemo da sama CIA ima čiste prste jer na teritoriji svoje zemlje ne krši ni nacionalne, ni medjunarodne zakone.
Ali trajni skandal osetno pogoršava odnose SAD sa Evropom. Poslednja, pogotovo ona zvanična, nipošto se ne raduje tome, posebno s obyirom na trend za većom saradnjom i razumevanjem sa prekookeanaskim partnerom iz NATOa koji se beleži u nizu zemalja EU. Jedva da je slučajno to što je svojevremeno Evropska komisija odbila da stvori sopstveni organ za istragu zaključivši da informacije medija i društvenih organizacija boraca za ljudska prava nisu dovoljne za to.
Zato je veom,a važno sdobiti odgovor na jednostavno pitanje: ima li dima bez vatre? Narodna mudrost glasi da nema. A narod, kao što se zna, retko greši. Definitivni odgovor na ovo pitanje može dati dalja istraga. Komisija Dika Martija radiće još godinu dana.