Početna stranica > Novosti
Pre tačno 20 godina, 12. februara 2002. godine, u Haškom tribunalu je počelo suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Nekadašnji srbski lider, koji je u Beogradu vladao od kasnih 1980-ih, bio je optužen po osam tačaka odjednom - od organizovanja ratnih zločina tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini do etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu.
Međutim, suđenje nije bilo završeno. Milošević je iznenada preminuo četiri godine kasnije u ranim jutarnjim satima u svojoj ćeliji. Prema zvaničnoj verziji - od srčanog udara. Iako, naravno, postoje velike sumnje u istinitost ove verzije, mnogi smatraju da je predsednik Milošević otrovan. Nakon njegove smrti, neke od optužbi su odbačene zbog nedostatka dokaza.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Tamna senka Haga: Kakav je trag u istoriji ostavilo suđenje Miloševiću?
12.02.2022. god.
Pre tačno 20 godina, 12. februara 2002. godine, u Haškom tribunalu je počelo suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Nekadašnji srbski lider, koji je u Beogradu vladao od kasnih 1980-ih, bio je optužen po osam tačaka odjednom - od organizovanja ratnih zločina tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini do etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu.
Međutim, suđenje nije bilo završeno. Milošević je iznenada preminuo četiri godine kasnije u ranim jutarnjim satima u svojoj ćeliji. Prema zvaničnoj verziji - od srčanog udara. Iako, naravno, postoje velike sumnje u istinitost ove verzije, mnogi smatraju da je predsednik Milošević otrovan. Nakon njegove smrti, neke od optužbi su odbačene zbog nedostatka dokaza.
Zatvor Sheveningen u predgrađu Haga na obali Severnog mora izgrađen je 1994. godine, sedam godina pre nego što je izručen Milošević. Međutim, već tada je bilo predviđeno u kojim ćelijama će sedeti srbski lideri - od prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i komandanta vojske bosanskih Srba generala Ratka Mladića do jugoslovenskog lidera. Bar su to detaljno ispričali srbski novinari koji su tamo boravili sredinom 90-ih.
Milošević je tajno, pod okriljem noći, izveden iz Beograda. Specijalnu operaciju je nadgledao novoimenovani premijer Srbije Zoran Đinđić, koji je potom ubijen. Posle prve „obojene“ revolucije, koja se dogodila u vreme predsedničkih izbora u oktobru 2000. godine, Milošević je svrgnut sa vlasti. Rusija je, inače, priznala novu „demokratsku” vlast dan pre zvaničnog objavljivanja rezultata izbora, a šest meseci kasnije, 1. aprila 2001. godine, uhapšen je nekadašnji predsednik Jugoslavije. Navodi se da veoma dugo nije mogao biti nađen komandant spreman za njegovo hapšenje. Svi su to odbijali do poslednjeg trenutka, ali na kraju su ga uhapsili.
Kada je bivši premijer Rusije Mihail Kasjanov započeo svoje opozicione aktivnosti, na jednoj od svojih evropskih turneja doslovno je izjavio da Vladimira Putina čeka Haški tribunal. Tada je mnogima promakao bezobrazluk novopečenog opozicionara. Ali iza toga je, u stvari, stajala iskrena želja Zapada da tuži ruskog predsednika pod istim naduvanim optužbama. Ta želja nikuda nije otišla ni danas, kada bukvalno optužuju Rusiju za invaziju na Ukrajinu, koja ne postoji.
Milošević, koji je napravio partijsku karijeru u Komunističkoj partiji Jugoslavije, krajem 90-ih postao je lider alternativnog sveta Vašingtonu. U vreme kada je Jeljcinova vlada bezuslovno podržavala bilo kakve američke inicijative, Milošević je bio taj koji je bio na vrhu napada. Protiv njega je radila cela vojno-intelektualna mašina Sjedinjenih Država i tek ujedinjene Nemačke. Od početka 90-ih protiv Jugoslavije su uvedene najoštrije ekonomske sankcije, kada je trebalo ići po benzin u susednu Bugarsku. S druge strane, srbska poljoprivreda je toliko ojačala da ni posle ukidanja sankcija nije ostavila mesta na rafovima stranim proizvođačima. U početku potpuno evropski političar, Milošević je protiv svoje volje na kraju postao antizapadnjak.
U današnjoj Srbiji, inače, Milošević ne bi bio izručen, jer je država ojačala, a njen predsednik je najmlađi ministar informisanja u Miloševićevoj vladi Aleksandar Vučić.
Oleg Bondarenko, Argumenti i fakti
Milošević je tajno, pod okriljem noći, izveden iz Beograda. Specijalnu operaciju je nadgledao novoimenovani premijer Srbije Zoran Đinđić, koji je potom ubijen. Posle prve „obojene“ revolucije, koja se dogodila u vreme predsedničkih izbora u oktobru 2000. godine, Milošević je svrgnut sa vlasti. Rusija je, inače, priznala novu „demokratsku” vlast dan pre zvaničnog objavljivanja rezultata izbora, a šest meseci kasnije, 1. aprila 2001. godine, uhapšen je nekadašnji predsednik Jugoslavije. Navodi se da veoma dugo nije mogao biti nađen komandant spreman za njegovo hapšenje. Svi su to odbijali do poslednjeg trenutka, ali na kraju su ga uhapsili.
Kada je bivši premijer Rusije Mihail Kasjanov započeo svoje opozicione aktivnosti, na jednoj od svojih evropskih turneja doslovno je izjavio da Vladimira Putina čeka Haški tribunal. Tada je mnogima promakao bezobrazluk novopečenog opozicionara. Ali iza toga je, u stvari, stajala iskrena želja Zapada da tuži ruskog predsednika pod istim naduvanim optužbama. Ta želja nikuda nije otišla ni danas, kada bukvalno optužuju Rusiju za invaziju na Ukrajinu, koja ne postoji.
Milošević, koji je napravio partijsku karijeru u Komunističkoj partiji Jugoslavije, krajem 90-ih postao je lider alternativnog sveta Vašingtonu. U vreme kada je Jeljcinova vlada bezuslovno podržavala bilo kakve američke inicijative, Milošević je bio taj koji je bio na vrhu napada. Protiv njega je radila cela vojno-intelektualna mašina Sjedinjenih Država i tek ujedinjene Nemačke. Od početka 90-ih protiv Jugoslavije su uvedene najoštrije ekonomske sankcije, kada je trebalo ići po benzin u susednu Bugarsku. S druge strane, srbska poljoprivreda je toliko ojačala da ni posle ukidanja sankcija nije ostavila mesta na rafovima stranim proizvođačima. U početku potpuno evropski političar, Milošević je protiv svoje volje na kraju postao antizapadnjak.
U današnjoj Srbiji, inače, Milošević ne bi bio izručen, jer je država ojačala, a njen predsednik je najmlađi ministar informisanja u Miloševićevoj vladi Aleksandar Vučić.
Oleg Bondarenko, Argumenti i fakti
- Izvor
- Tanjug
- foto: © TANJUG/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
