RT: Ankara neće uvoditi sankcije Moskvi - Čavušoglu

31.05.2022. god.

Ankara je posrednik između Rusije i Ukrajine i neće se pridružiti kampanji koju predvode SAD za sankcionisanje Rusije zbog njene vojne akcije protiv njenog suseda, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

„Naš stav o sankcijama treba prihvatiti zbog uloge posrednika koju igramo. Naš stav je jasan - nećemo im se pridružiti i nećemo dozvoliti da sankcije prolaze kroz nas“, rekao je on.

Ova primedba je usledila pošto je EU objavila načelni sporazum o šestoj rundi sankcija Rusiji, koja uključuje delimični embargo na naftu.

Visoki turski diplomata ponovio je politiku bez sankcija dok je odgovarao na pitanja turske novinske agencije Anadolu o spoljnim poslovima Ankare. On je rekao da bi njegov ruski kolega Sergej Lavrov trebalo da poseti Tursku sledeće nedelje, kako bi razgovarali o pitanju bezbedne plovidbe Crnim morem, kao i o drugim temama.

Turska je više puta navodila da ne vidi unilateralne ekonomske sankcije kao dobro sredstvo i da favorizuje diplomatiju u pokušajima da se reši kriza u Ukrajini.

Ankara je bila domaćin jedine runde mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine, tokom koje su strane saopštile da je postignut izvesni napredak. Pregovori u Istanbulu krajem marta završeni su tako što je Ukrajina dostavila Rusiji pismene predloge o tome kako bi se njihove razlike mogle rešiti, uključujući i obećanje Kijeva o neutralnosti.

Proces je od tada stao. Kijev je ustvrdio da su navodni ruski ratni zločini onemogućili ukrajinsku javnost da prihvati mirovni sporazum, te da je odlučan da pobedi na bojnom polju uz pomoć zapadnih zemalja.

Moskva je saopštila da je formulisala formalni mirovni sporazum na osnovu predloga Kijeva i poslala im ga, ali nije dobila odgovor od ukrajinske strane. Ruski zvaničnici su saopštili da sve izjave ukrajinskih zvaničnika, uključujući predsednika Vladimira Zelenskog, da su spremni da pregovaraju sa Rusijom, nisu u dobroj nameri.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: Snimak ekrana / Jutjub / Anadolija/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Tramp zapretio Netanjahuu povlačenjem podrške — AXIOS

Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....

Tužilac koji je izdao nalog za hapšenje Putina suspendovan zbog optužbi za seksualno uznemiravanje

Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...

EU je možda „zakasnila“ da zaustavi migracionu „invaziju“ — Hegset

Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....

Zaharova: NATO teži da potčini ceo Balkan i Srbiju otkine od Rusije bez obzira na posledice

Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...