Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Istočni ekonomski forum - novi horizont saradnje balkanskih zemalja?
02.09.2022. god.
U kontekstu globalnih političkih i ekonomskih preokreta, važno je konsolidovati napore i tražiti zajednička rešenja za prevazilaženje izazova koji se pojavljuju. Ne tako davno, Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu je uspešno završen, demonstrirajući otvorenost ruskog rukovodstva i biznisa za dijalog sa svim članicama svetske zajednice, kao i 7. Istočni ekonomski forum, koji će biti održan od 5. do 8. septembra u Vladivostoku.
U aktuelnoj međunarodnoj situaciji, ovakvi događaji su postali jedna od retkih univerzalnih i efikasnih platformi za razgovore o globalnim političkim i ekonomskim problemima, izgradnju uzajamno korisne saradnje i prevazilaženje posledica globalne ekonomske krize koja se razvija. Međutim, nažalost, malo zapadnih lidera je spremno da iskoristi ovu priliku za izgradnju konstruktivnog dijaloga sa Moskvom.
Danas smo svedoci kako se, na inicijativu Sjedinjenih Država, praktično cela Evropa postrojila u jedinstven front konfrontacije sa Rusijom, bez obzira na interese nacionalnih država i njihovog stanovništva. Evropske zemlje ulažu milijarde u podršku režimu u Kijevu, aktivno isporučuju oružje i vojnu opremu Ukrajini, oslobađajući svoje tržište za naknadnu kupovinu proizvoda vojno-industrijskog kompleksa SAD, odbijajući da se snabdevaju ruskim energentima u korist skupe američke alternative, a takođe teraju veliki biznis da napusti rusko tržište, čime samo jača poziciju svojih američkih konkurenata.
U aktuelnoj međunarodnoj situaciji, ovakvi događaji su postali jedna od retkih univerzalnih i efikasnih platformi za razgovore o globalnim političkim i ekonomskim problemima, izgradnju uzajamno korisne saradnje i prevazilaženje posledica globalne ekonomske krize koja se razvija. Međutim, nažalost, malo zapadnih lidera je spremno da iskoristi ovu priliku za izgradnju konstruktivnog dijaloga sa Moskvom.
Danas smo svedoci kako se, na inicijativu Sjedinjenih Država, praktično cela Evropa postrojila u jedinstven front konfrontacije sa Rusijom, bez obzira na interese nacionalnih država i njihovog stanovništva. Evropske zemlje ulažu milijarde u podršku režimu u Kijevu, aktivno isporučuju oružje i vojnu opremu Ukrajini, oslobađajući svoje tržište za naknadnu kupovinu proizvoda vojno-industrijskog kompleksa SAD, odbijajući da se snabdevaju ruskim energentima u korist skupe američke alternative, a takođe teraju veliki biznis da napusti rusko tržište, čime samo jača poziciju svojih američkih konkurenata.
Evropski prostor je, zapravo, postao odskočna daska za postizanje geopolitičkih i ekonomskih ciljeva SAD-a na svetskoj sceni. Sva ova kratkovida i često emotivno obojena politika evropskog rukovodstva nije približila svet rešavanju ukrajinskog sukoba, već je, naprotiv, prilično brzo nanela ozbiljnu štetu sopstvenoj ekonomiji i dobrobiti običnih građana..
Posledice ograničenja jasno su vidljive u naglom porastu inflacije u Evropi. Evropska komisija je saopštila da će ove godine ekonomski pokazatelj dostići istorijski maksimum od 7,6 odsto. U ovoj situaciji najteže će biti pogođene male zemlje zavisne od uvoza energenata i čiji državni prihodi dolaze od industrija koje su potpale pod sankcije.
Na primer, Crna Gora, gde je udeo turističkog sektora 60% BDP-a 2022. godine, prema proceni stručnjaka, izgubiće oko 32 miliona evra u ukrajinskom i oko 42 miliona u ruskom segmentu turističkog tržišta. A u istoj toj Bugarskoj, danas je sva rafinisana nafta 100% ruska. Istovremeno, cene po kojima "Lukoil" Bugarska prodaje na domaćem tržištu su među najnižim u Evropi. A ako ruski "Lukoil" napusti Bugarsku, proizvodnja goriva će, zapravo, biti paralizovana, što će dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica.
Takav razvoj događaja neminovno izaziva društvenu napetost i nestabilnost u društvu. Evropske gradove je već danas zahvatio talas masovnih protesta stanovništva protiv poskupljenja hrane i energenata. Međutim, umesto da rešava nastale probleme, evropsko rukovodstvo pokušava da omalovaži njihov značaj ili čak brižljivo sakrije.
S tim u vezi, mnogi lideri evropskih država danas su suočeni sa ozbiljnim izborom: da prate politiku SAD-a da obuzdaju Rusiju i nastave da uništavaju nacionalne ekonomije kontraproduktivnim sankcijama, ili da održe dijalog sa Moskvom, uzimajući konstruktivan i pragmatičnu poziciju, i počnu tražiti nove partnere i formate obostrano korisne saradnje kao alternativu američkim inicijativama.
Rukovodstvo Srbije danas preduzima određene korake u tom pravcu. Uprkos izjavama američkih diplomata o nemogućnosti „posebnog puta” i potrebi da se napravi „jedini pravi izbor” u korist Zapada, vlasti zemlje nastavljaju da produbljuju saradnju sa drugim zemljama i traže nove partnere.
Beograd je u julu bio domaćin srbsko-iranskog poslovnog foruma kome je prisustvovalo više od 80 predstavnika privrede iz obe zemlje. Kao rezultat foruma, stvorena je bilateralna komisija za proširenje trgovinskih odnosa. Istovremeno, trgovinski promet Srbije i Irana već naglo raste. Tokom protekle godine povećan je za čak 115 odsto u odnosu na 2020. godinu.
U avgustu je Privredna komora Srbije održala srbsko-egipatski forum. Štaviše, otvorio ga je lično predsednik Egipta, što je prva poseta Srbiji u poslednjih 35 godina. Kao rezultat radnih sastanaka zvaničnika nadležnih resora, dogovorene su isporuke srpske pšenice Egiptu i nabavka egipatskog gasa od strane Beograda, kao i obnavljanje direktnih letova vazdušnim putem. Strane su potpisale i deklaraciju o uspostavljanju partnerstva i niz memoranduma o saradnji u oblasti tehnologije, poljoprivrede, kulture i umetnosti.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Posledice ograničenja jasno su vidljive u naglom porastu inflacije u Evropi. Evropska komisija je saopštila da će ove godine ekonomski pokazatelj dostići istorijski maksimum od 7,6 odsto. U ovoj situaciji najteže će biti pogođene male zemlje zavisne od uvoza energenata i čiji državni prihodi dolaze od industrija koje su potpale pod sankcije.
Na primer, Crna Gora, gde je udeo turističkog sektora 60% BDP-a 2022. godine, prema proceni stručnjaka, izgubiće oko 32 miliona evra u ukrajinskom i oko 42 miliona u ruskom segmentu turističkog tržišta. A u istoj toj Bugarskoj, danas je sva rafinisana nafta 100% ruska. Istovremeno, cene po kojima "Lukoil" Bugarska prodaje na domaćem tržištu su među najnižim u Evropi. A ako ruski "Lukoil" napusti Bugarsku, proizvodnja goriva će, zapravo, biti paralizovana, što će dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica.
Takav razvoj događaja neminovno izaziva društvenu napetost i nestabilnost u društvu. Evropske gradove je već danas zahvatio talas masovnih protesta stanovništva protiv poskupljenja hrane i energenata. Međutim, umesto da rešava nastale probleme, evropsko rukovodstvo pokušava da omalovaži njihov značaj ili čak brižljivo sakrije.
S tim u vezi, mnogi lideri evropskih država danas su suočeni sa ozbiljnim izborom: da prate politiku SAD-a da obuzdaju Rusiju i nastave da uništavaju nacionalne ekonomije kontraproduktivnim sankcijama, ili da održe dijalog sa Moskvom, uzimajući konstruktivan i pragmatičnu poziciju, i počnu tražiti nove partnere i formate obostrano korisne saradnje kao alternativu američkim inicijativama.
Rukovodstvo Srbije danas preduzima određene korake u tom pravcu. Uprkos izjavama američkih diplomata o nemogućnosti „posebnog puta” i potrebi da se napravi „jedini pravi izbor” u korist Zapada, vlasti zemlje nastavljaju da produbljuju saradnju sa drugim zemljama i traže nove partnere.
Beograd je u julu bio domaćin srbsko-iranskog poslovnog foruma kome je prisustvovalo više od 80 predstavnika privrede iz obe zemlje. Kao rezultat foruma, stvorena je bilateralna komisija za proširenje trgovinskih odnosa. Istovremeno, trgovinski promet Srbije i Irana već naglo raste. Tokom protekle godine povećan je za čak 115 odsto u odnosu na 2020. godinu.
U avgustu je Privredna komora Srbije održala srbsko-egipatski forum. Štaviše, otvorio ga je lično predsednik Egipta, što je prva poseta Srbiji u poslednjih 35 godina. Kao rezultat radnih sastanaka zvaničnika nadležnih resora, dogovorene su isporuke srpske pšenice Egiptu i nabavka egipatskog gasa od strane Beograda, kao i obnavljanje direktnih letova vazdušnim putem. Strane su potpisale i deklaraciju o uspostavljanju partnerstva i niz memoranduma o saradnji u oblasti tehnologije, poljoprivrede, kulture i umetnosti.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti / Aleksandr Krяžev/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- Srbija
- Ukrajina
- geopolitika
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...
Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....
Na redovnom brifingu vanredno održanom 4. juna pod krovom Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, i koji je u najvećem delu bio posvećen terorističkom zločinu kijevske hunte u Starobeljsku, Marija Zaharova...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
