Građanski rat 2.0: Šta stoji iza najnovije eskalacije između Vašingtona i Teksasa?

26.01.2024. god.

Svađa oko američke granične krize postala je test da li država može da prkosi saveznoj vladi kako bi se zaštitila

Eskalirajuća svađa između američkog predsednika Džoa Bajdena i guvernera Teksasa Grega Abota oko granične krize u zemlji pojavila se kao glavni test gde se završava savezna vlast i kada država može da brani svoje interese – za razliku od ćorsokaka koji je pokrenuo američki građanski rat u devetnaestog veka.

U pitanju je Abotovo raspoređivanje vojnika Nacionalne garde i državnih vojnika kako bi se zaustavio tok ilegalnih stranaca koji preplavljuju Teksas, prkoseći saveznoj jurisdikciji nad sprovođenjem granica. Državne trupe su preuzele kontrolu nad parkom na granici Teksasa i Meksika ranije ovog meseca, blokirajući službenike američke granične patrole da pristupe toj lokaciji, i nanizali žicu za izolaciju da bi zatvorili popularni prelaz za ilegalne imigrante. Bajdenova administracija je u ponedeljak dobila presudu Vrhovnog suda SAD, podržavši pravo federalnih vlasti da uklone granične barijere koje je postavila država.

Abot je u sredu postavio svoje borbene linije, najavljujući da će Teksas nastaviti da prkosi Bajdenu po pitanju bezbednosti granica – bez obzira na sudsku odluku – jer je savezna vlada izbegla svoju ustavnu obavezu da brani države. Umesto da Vašington ispunjava svoje obaveze, tvrdi guverner, pravo države na samoodbranu „zamenjuje“ sve savezne zakone.

'Strana invazija'

Abotov pravni argument zavisi od njegove izjave da je Teksas pod „invazijom“. Neuspeh Bajdenove administracije da odbrani američke države od te invazije pokrenuo je ustavnu klauzulu prema kojoj Teksas može da ostvari svoje pravo na samoodbranu, izjavio je republikanski guverner. „Ta vlast je vrhovni zakon zemlje i zamenjuje sve savezne statute koji su u suprotnosti.

Kao rezultat toga, Nacionalna garda Teksasa i državni vojnici nastaviće da rade na obezbeđivanju granice, izjavio je Abot. Vojno odeljenje Teksasa, koje uključuje jedinice Nacionalne garde, izdalo je u utorak saopštenje u kojem se obavezuje da će „držati liniju“ kako bi se sprečio ilegalni prelazak granice. „Ostajemo odlučni u našim akcijama da obezbedimo našu granicu, očuvamo vladavinu prava i zaštitimo suverenitet naše države.

Novi zakon koji je Abot potpisao u decembru dozvoljava policiji Teksasa da hapsi i zatvara imigrante koji ilegalno pređu u državu. Takođe omogućava državnim sudijama da izdaju naloge za deportaciju.

Branioci Bajdenove granične politike tvrde da se ustavna klauzula na koju se Abot pozivao primenjuje na invazije stranih vojski, a ne na veliki priliv imigranata. Administracija je insistirala da samo savezna vlada ima nadležnost nad sprovođenjem granica, uključujući pritvaranje i deportaciju ilegalnih stranaca, a Bela kuća je okrivila bivšeg predsednika Donalda Trampa da je iza sebe ostavio pokvaren imigracioni sistem.

Američki birači su očigledno skloniji da veruju Abotovoj proceni situacije. Anketa kompanije Rasmusen Riports objavljena ranije ovog meseca pokazala je da 65 odsto glasača veruje da pitanje granice nije samo kriza, već „invazija“. Većina ispitanika u svim demografskim i političkim kategorijama, uključujući 55% demokrata, složili su se da je njihova zemlja napadnuta.

Brojevi

Agenti granične patrole naišli su na više od 300.000 ilegalnih imigranata koji su prešli u SAD u decembru, što je rekord svih vremena za jedan mesec. Ilegalni granični prelazi su porasli otkako je Bajden preuzeo dužnost u januaru 2021. i počeo da razbija Trampovu politiku. Skoro 2,48 miliona ilegalnih stranaca prešlo je granicu u poslednjoj vladinoj fiskalnoj godini, koja je završena 30. septembra, u poređenju sa samo 458.000 tokom Trampove poslednje fiskalne godine na vlasti. Te brojke ne uključuju milione takozvanih „odbeglih“ koji su prešli u zemlju a da se nisu suočili sa saveznim službenicima.

Bajdenova administracija pustila je skoro 1,4 miliona ilegalnih stranaca u SAD u poslednjoj fiskalnoj godini, u mnogim slučajevima dozvoljavajući im da ostanu u zemlji dok čekaju sudske rasprave za sumnjive zahteve za azil, prema Centru za imigracione studije u Vašingtonu. Zaostali predmeti su toliko veliki da neki tražioci azila mogu čekati u zemlji decenijama pre nego što im se odredi sudski datum, a mnogi jednostavno odluče da se ne pojave na saslušanju kada konačno dođe vreme.

Republikanski lideri su takođe tvrdili da Bajdenova politika „otvorenih granica“ ugrožava nacionalnu bezbednost. Više od 172 ilegalna imigranta na koje su službenici granične patrole naišli u prošloj fiskalnoj godini označeno je na nacionalnoj listi za nadzor terorista. To je u poređenju sa samo tri takva susreta tokom Trampove prošle godine na vlasti.

Kritičari su okrivili graničnu krizu i za porast krijumčarenja droge i trgovine ljudima. Više od 112.000 Amerikanaca umrlo je od predoziranja drogom između maja 2022. i maja 2023. godine, uglavnom od fentanila i drugih sintetičkih opioida. „Svaka država je granična država prema politici Bajdenove administracije, a vredni Amerikanci plaćaju svojim životima“, izjavila je američka senatorka Kejti Bodi Brit, republikanka iz Alabame, ranije ovog meseca.

Bajdenova zagonetka

Sukob sa Teksasom stavlja Bajdena u nezgodnu političku poziciju u trenutku kada vodi kampanju za reizbor kasnije ove godine i većina Amerikanaca je nezadovoljna njegovim učinkom na sprovođenju granica. On se u suštini suočava sa izborom da odustane, što bi naljutilo njegove birače koji se zalažu za imigraciju, ili da federalizuje Nacionalnu gardu Teksasa i ruši barijere na državnoj granici, što bi ilegalnim strancima olakšalo kršenje zakona SAD.

„Abot ovde ima prednost nad Bajdenom“, izjavio je američki voditelj podkasta Met Volš u sredu. „Šta će Bajden da uradi, da pošalje vojsku da nasilno otvori granicu, u izbornoj godini? Siguran sam da bi voleo, i hteo bi ako bi mogao da se izvuče, ali to bi okrenulo ogromnu većinu zemlje protiv njega.”

Nisu donete nikakve odluke o tome da li da se federalizuje Nacionalna garda Teksasa, izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi novinarima u četvrtak. „Razgovarali smo o ovome pre neki dan“, izjavio je on. „Nemam nikakve odluke da razgovaram u ime predsednika. Nemam ništa o tome.”

Bivši kongresmen Beto O’Rourke, demokrata iz Teksasa, uporedio je sukob sa kada je guverner Arkanzasa Orval Faubus rasporedio trupe Nacionalne garde da spreči devet crnih učenika da uđu u Centralnu srednju školu Litl Roka nakon naredbe Vrhovnog suda iz 1957. o rasnoj desegregaciji. Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer naredio je 101. vazdušno-desantnoj diviziji američke vojske u Litl Roku da obezbedi da crnim učenicima bude dozvoljeno da pohađaju školu koja je prethodno bila isključivo bela, po nalogu suda.

„Bajden mora da sledi ovaj primer hrabrog, odlučnog vođstva kako bi okončao ovu krizu pre nego što se pogorša“, izjavio je O’Rurk, koji je izgubio od Abota na izborima za guvernera 2022.

Istorijska perspektiva

Bitka za desegregaciju u Arkanzasu je možda najbolji i najnoviji istorijski presedan za državu koja pokušava da prkosi autoritetu Vašingtona u pitanju federalne jurisdikcije. Prethodni slučajevi uključivali su pokušaj Kentakija da poništi savezni zakon iz 1798. koji je omogućio vladi da deportuje strance koji se smatraju pretnjom nacionalnoj bezbednosti. Južna Karolina je 1832. usvojila državni zakon pokušavajući da poništi savezne tarife koje su bile neproporcionalno opterećujuće za južne države.

Države su izgubile te bitke. U slučaju Južne Karoline, američki predsednik Endru Džekson zapretio je da će poslati savezne trupe ako država odbije da se pridržava saveznog zakona. „Razdruživanje oružanom silom je izdaja“, napisao je on. „Da li ste zaista spremni da preuzmete na sebe njegovu krivicu?“ Kompromis je postignut godinu dana kasnije, kada je savezna vlada promenila svoje tarife, a država ukinula svoje zakonodavstvo.

Južne države su bile spremne da shvate posledice oružane pobune krajem 1860. i početkom 1861. godine, kada su se otcepile od Unije zbog „nepomirljivih razlika“, posebno ropstva. Građanski rat koji je rezultirao ostavio je oko 750.000 mrtvih Amerikanaca.

Šta se dalje dešava

Abot je u suštini stavio loptu u Bajdenovo dvorište da ili silom potvrdi saveznu vlast, odustane od pitanja ili traži kompromis. Predsednik trenutno pokušava da pregovara sa republikanskim zakonodavcima o jačanju bezbednosti granica u zamenu za odobravanje preko 60 milijardi dolara novog finansiranja za sukob Ukrajine sa Rusijom.

Pretpostavlja se da bi politički kompromis sa republikancima mogao pomoći u smirivanju tenzija između Vašingtona i Teksasa. Abot je pokušao da pojača pritisak na Bajdena i druge demokrate zbog granične krize prevozom ilegalnih stranaca u gradove pod kontrolom demokrata. Ti napori su doveli do pitanja imigracije u mestima kao što su Njujork i Čikago. Gradonačelnik Njujorka Erik Adams upozorio je da će priliv migranata „uništiti“ njegov grad i kritikovao je Bajdena što nije uspeo da ublaži krizu.

Republikanski poslanici, kao što su predstavnici Čip Roj iz Teksasa i Klej Higins iz Luizijane, pozdravili su Abotov prkos saveznoj vladi. Higins je otišao toliko daleko da je izjavio: „Federalni organi insceniraju građanski rat, a Teksas treba da stoji na svom mestu. Guvernerka Arkanzasa Sara Hakabi Sanders izjaviola je: „Ako nas predsednik Bajden ne brani, države će morati da se brane same. Arkanzas stoji uz Teksas.”

Koliko god ovi komentari bili konfrontacijski, republikanski političari su prestali da pozivaju na secesiju. Korisnici društvenih medija bili su manje uzdržani. Haštag #Teksit je u trendu na Iks-u (bivši Tviter) otkako je Vrhovni sud u ponedeljak presudio protiv države.

Izvor: RT (F)

Izvor
Tanjug
Foto: Christian Torres/Anadolu via Getty Images/ vostok.rs

Povezane teme
SAD
Meksiko
Bajden
Tramp

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Zašto se najlojalniji sponzor Ukrajine umara od Kijeva

Poljski spor sa Ukrajinom otkriva dublji raskol oblikovan istorijom, zamorom od izbeglica i rastućim nezadovoljstvom javnosti...

Velika Britanija ostala bez nuklearnih napadnih podmornica na moru, pišu mediji

Svih pet podmornica klase „Astjut“ van je upotrebe zbog problema sa održavanjem, koje dodatno pogoršava neadekvatna infrastruktura, navodi Defence Journal....

Planovi NATO-a za Rusiju liče na Hitlerovu „Barbarosu“ — Moskva

Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...

Tramp zapretio Netanjahuu povlačenjem podrške — AXIOS

Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....

Tužilac koji je izdao nalog za hapšenje Putina suspendovan zbog optužbi za seksualno uznemiravanje

Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...

EU je možda „zakasnila“ da zaustavi migracionu „invaziju“ — Hegset

Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....

Ostale novosti iz rubrike »