Zaharova zamera „Politici“ što je Makronov antiruski pamflet objavljen bez komentara

Pitanje: Francuski predsednik Emanuel Makron je uoči posete Beogradu objavio članak u srbskom listu “Politika”. Napisao je da zadatak očuvanja jedinstvenog fronta protiv Rusije stoji pred svim Evropljanima, uključujući i Srbiju. Kako biste mogli da prokomentarišete reči francuskog šefa države?

Odgovor: Ništa novo i „pametno“ Emanuel Makron nije rekao. Imam pitanje za srbski list: ništa vam nije „zazvonilo“ kada je takav rusofobski tekst objavljen? Govorimo o očiglednoj manifestaciji nacionalizma u izjavama predsednika Francuske. Radi se o onome što Srbi dobro znaju iz sopstvene istorije. Kada NATO svoju politiku gradi protiv jedne konkretne nacije ili nacionalnosti. Kako se to može objaviti? Bar da su to uradili sa fusnotom ili svojim komentarima po tom pitanju.

Čujemo mnogo bezumnih stvari od zapadnih lidera. A ovo je najblistaviji primer apsolutnog bezumlja. Dogovorili su se da ne postoji pol, muški i ženski, već mnoštvo gendera – na desetine. Dogovorili su se da su odlučili da otvoreno proslavljaju naciste, kao što je to urađeno u kanadskom parlamentu.

Slušamo mnogo bezumlja: neproverene informacije koje se predstavljaju kao ekološka agenda, a zatim ih isti ti odmah opovrgavaju. Ali postoje stvari koje nisu samo marginalne, šokantne ili ekstravagantne, nego su, kao prvo, antiistorijske, a kao drugo, one su nacionalističke do nivoa nacizma.

Želeli bismo da srbska izdanja i novinari to ne zaboravljaju i da pamte našu zajedničku prošlost i razmišljaju o budućnosti. Ne sećam se kad im je zvanična Francuska pritekla u pomoć. Ali sećam se koliko ih je puta spasavala Rusija. I to i u dalekoj prošlosti i u nedavnoj istoriji. Ne govorim samo o protivljenju Rusije onome što su uradili Srbiji, bacajući NATO bombe na nju, ne samo o našem čvrstom stavu o srbskom jedinstvu i nedopustivosti rasparčavanja Srbije kroz „priznavanje“ kvazidržave Kosova, već i o kolosalnoj ekonomskoj pomoći, pružanoj Srbiji.

Ta pomoć se ogleda u realizaciji obostrano korisnih projekata, uključujući i infrastrukturne, u prihvatanju direktnih molbi Beograda i srbskih privrednih subjekata. I posle toga se u njihovim medijima objavljuju pozivi na „marš protiv Rusije“ i stvaranje antiruskog fronta, kome Srbija treba da se pridruži. Ponavljam, ja sam za pluralizam mišljenja. Ali između slobode govora i uvreda, nacističkih krikova i “fejkova” postoji razlika. Glavno je da se ona ne zaboravlja.

[mid.ru]