Dijagnoza: rast spori ali sigurni

Svetska ekonomija sporo ali sigurno izlazi iz teške krize. Eksperti smatraju da će rast  bruto-domaćeg proizvoda 2010. godine  biti mnogo veći od 4 odsto.
 

Ove godine nije došlo do prodora. Svet je radio u običnom režimu: rešavao prvostepene zadatke, likvidirao posledice finasijskih potresa 2008. godine, trudio se da onemogući nove. Pred mikrofonom je glavni ekonomista kompanie Trojka Dijalog Evgenij Gavrilenkov.
 

To je neko inerciono kretanje na osnovi državne podrške, koja je obezbeđivala određeni tempo rasta. Sudeći po svemu, svetska ekonomija će porasti  za 4 i nešto procenta. Ova godina  nije donela neka iznenađenja. Verovatno je neko očekivao da će američka  ekonomija, kao i evropska rasti bržim tempom. Neko je, naprotiv, predviđao nastavak recesije, drugi njen talas. Do toga nije došlo. Bilo je tromo, obazorivo kretanje na pozadini jeftinog novca.
 

Drugo je  pitanje da  taj jeftini novac nije uvek mogao da preraste u investicije. Naprimer, u SAD-ama mnogi investitori nisu mogli da nađu odgovarajuće projekte. Zato je nastala situacija ćorsokaka, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije ekonomista Mihail Mamuta.
 

Investitori ne vide dovoljan broj objekata s dobrim perspektivama razvoja radi investiranja  slobodnih sredstava. Zato, nažalost, novac, koji je često bio uložen  u tržište likvidnosti,  zatim preko određene vrste papira  ili finansijskih instrumenata vraćao natrag. Takva cirkulacija će svakako podržati u određenom smislu potrošačku potražnju, ali ne pruža odgovor na pitanje: na račun  kojih činilaca će se u dugoročnom smislu razvijati svetska ekonomija.
 

Međutim, mnogi eksperti se i dalje nadaju da će i te teškoće biti savladane. S tim su povezane pozitivne prognoze budućnosti svetske ekonomije.  Ako je 2010. godine čitav svet  gradio temelj nove zgrade, 2011. godine moraju se pojaviti  klice novih ekonomskih odnosa. Važnu ulogu mora da odigra činilac odgođene potražnje i povećanje uticaja mladih ekonomija, među kojima  Mihail Mamuta noročito izdvaja zemlje BRIK.
 

Bezuslovno, veliku ulogu u obezbeđivanju ekonomskog rasta u svetskim razmerima mogu da odigraju  kineska i indijske ekonomije, inače zemlje BRIK.  Pri tome ne verujem da njihov uticaj na ekonomiju može da poraste do razmera  koji se mogu uporediti s uticajam današnje  evrozone u kratkom roku. To je ipak proces koji će trajati najmanje deceniju, možda i više. Međutim, u tom periodu relativne stabilne makroekonomske situacije njihov uticaj  mora da postepeno raste.
 

Što se tiče Rusije, predstoji joj da učini važne korake u procesu diverzifikacije ekonomije, sprovođenja  neophodnih reformi upravljanja i  podizanja  odnosa sa stranim partnerima na viši nivo.