Kosmički projekat 16 zemalja sveta

Jubilej leta u kosmos Jurija Gagarina u novoj godini će biti obeležen na najvišem nivou – u orbiti. Za to se sprema 27. posada Međunarodne kosmičke stanice u sastavu Amerikanke Ketrin Kolmen, Italijana Paola Nespolija i kapetana MKS Rusa Dmitrija Kondratjeva. Veći deo 2011. godine, koja je proglašena za Godinu ruske kosmonautike oni će provesti u orbiti.


Let prvog kosmonauta na brodu „Istok“ 1961. godine trajao je 108 minuta. Na međunarodnoj stanici istraživači žive i rade skoro po pola godine. Danas se dimenzije njihovog orbitalnog kosmičkog doma mogu uporediti s fudbalskim terenom. U sastav laboratorijskog kompleksa ulazi 7 američkih i 5 ruskih modula, kao i evropski laboratorijski modul „Kolumbus“ i japanski „Kibo“. Grandiozni orbitalni projekat, koji je objedinio u svojoj ekipi istraživače iz 16 zemalja sveta postao je jedan od najistaknutijih primera međunarodne saradnje.


Upravljanje letom MKS vrši se iz dva centra: ruskog u podmoskovskom gradu Koroljovu i američkog u Hjustonu, u državi Teksas. U svakom centru se stalno nalaze stručnjaci druge strane. U stanici je već boravilo oko 200 kosmonauta iz raznih zemalja sveta.


Krajem prošle godine Rusija je predložila partnerima u istraživanju u kosmosu da na bazi MKS naprave aparat za letove van Zemljine orbite. Ideja, koja danas može izgledati fantastično, dobila je međunarodnu podršku, kaže načelnik Uprave pilotskih programa Roskosmosa Aleksej Krasnov.


Radi se o tome što je svima interesantna ocena korišćenja MKS s tačke gledišta montažnog poligona za nove kosmičke aparate. Oni bi mogli da lete van granica niske Zemljine orbite, da obave određenu funkciju i da se vrate – ili na Zemlju ili na istu stanicu. Naši inženjeri smatraju da ovakav projekat ima prava na život, premda se nalazimo na samom početku puta.
 

Tako da za nekoliko godina MKS sasvim lako može postati i montažni pogon za kosmičke aparate i glavna kosmička luka. Predsednici kosmičkih agencija Rusije, Kanade, Evrope, Japana i SAD došli su do zaključka da nema tehničkih prepreka za produžavanje roka rada MKS do 2020. godine.
 

Danas osvajanje kosmosa zahteva integraciju napora svih zemlja. Trka u svemiru je odavno završena, tvrdi rukovodilac Roskosmosa Anatolij Perminov.


Sad je potrebna zdrava konkurencija. Međutim, međunarodna saradnja stiče sve veće dimenzije. U Tokiju, gde je održana poslednja konferencija predsednika agencija vodećih kosmičkih država novinar je postavio pitanje: da li ste spremni da primite Kinu na Međunarodnu kosmčku stanicu? Pre dve godine ovo pitanje bi izazvalo zbunjenost. Ali svi rukovodioci vodećih kosmičkih agencija, između ostalih i ja, u ime Rusije, rekli smo: da, naravno da smo spremni da sarađujemo sa svakom zemljom koja bude davala svoj doprinos razvoju Međunarodne kosmičke stanice. Smatram da budućnost ozbiljnih projekata i napredak pripadaju samo međunarodnoj saradnji.


Kosmonautiku budućnosti predstavljaju industrijski kompleksi za dobijanje i preradu mineralnih sirovina na nebeskim telima Sunčevog sistema. To su elektrocentrale, koje napajaju kako kosmičku industriju, tako i Zemlju. To su međunarodne kosmičke stanice s veštačkim ekosistemima na kojima će moći da žive ljudi, koji upravljaju kosmičkom proizvodnjom. I na kraju – industrijska proizvodnja, izmeštena sa Zemlje i očišćena, obnovljena biosfera naše jedinstvene planete.  Budućnost pripada saradnji.