OVK: monstrum koga su razmotrili

Pogubljenja političkih konkurenata, neljudski odnos prema civilima u koncentracionim logorima. To su optužbe javnog tužioca Misije EU u oblasti vlasti zakona na Kosovu (EULEKS) protiv dva bivša komandanta OVK.


Sabit Džeči i Riza Alija, komandanti kosovskih ekstremista iz 1990-ih godina u periodu  jugoslovenskog konflikta optuženi su za teške zločine protiv čovečnosti: ubistva, mučenja i maltretiranja. Te su informacie iz Prištine postale logičan nastavak referata člana PASE Švajcarca Dika Martija o situaciji na Kosovu i delatnosti premijera Hašima Tačija. Podsetimo da je u tom dokumentu on priznat rukovodiocem kriminalne grupacije kosovskih  Albanaca, koji su se bavili švercom ljudskih organa, oružja i droge.


Faktički, Evropa revidira svoj odnos prema takozvanom kosovskom činiocu. Posle demonstrativnog priznanja 2008. godine od strane većine članica EU nezavisnosti te pokrajine usledelo je neminovno trežnjenje. Ispalo je da su izdvojeni za Kosovo milijarde dolara i da se pokrajina pretvorila u centar krijumčarenja i širenja droge u Evropi.


Informacije o delatnosti lidera OVK su bile poznate pre više godina, međutim, njihova ocena se pruža tek danas, – ističe ekspert Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasjov.


Srbi su još u toku konflikta krajem proteklog veka između njih i Albanaca na Kosovu više puta govorili o mnoštvu zločina pripadnika OVK. I to, zločina ne samo protiv srbskog stanovništva, oružanih snaga i policije, već i protiv kosovskih Albanaca, koji se nisu slagali s politikom rukovodstva OVK. Pri tome je u poslednje vreme došlo do
izjava i samih bivših predstavnika te organizacije. Jedan je priznao da su članovi OVK zaplašivali i fizički  uništavali svedoke Haškog tribunala, koji su morali dati iskaze protiv lidera OVK. Međutim, tada su Evropljani uglavnom koristili OVK kao snagu za borbu protiv Miloševića. Odnosno, čisto iz političkih razloga.


Podsetimo da se OVK, čiji je jedan od rukovodilaca bio Hašim Tači, još 1990-ih godina prošlog veka smatrala terorističkom i mafioznom organizacijom. Međutim, evropski i američki pristalice nezavisnosti pokrajine su je prihvatili kao organizovanu snagu radi uspostavljanja kontrole nad tom pokrajinom. Tek danas, sa velikim zakašnjenjem, EU je indirektno počela priznavati pogrešnost svojih pogleda na glavne pokretačke snage odvajanja Kosova od Srbije.
 

Očigledno je da SAD i Evropi predstoji složeno traženje izlaska iz situacije, koja je nastala u toj pokrajini, tim pre što su one same zategle taj čvor. U tom smislu zapadni političari će možda obratiti pažnju na položaj kosovskih Srba. Prema brojnim svedočanstvima, uslovi njihovog nalaženja među albanskom većinom, blago rečeno, nisu nikako komforni.