Nova doktrina energetske bezbednosti Rusije već se priprema

Svetsko energetsko tržište koje se dinamično menja zahteva revidiranje tradicionalnih orijentira Rusije. Na zahtev predsednika Dmitrija Medvedeva, vlada zemlje treba do kraja tekuće godine da pripremi doktrinu energetske bezbednosti. Osnovni stavovi dokumenta već su određeni.
 

Energetska bezbednost je pitanje koje se u poslednje vreme u svetu razmatra vrlo ozbiljno. Rusija aktivno učestvuje u tim diskusijama. Ona poseduje najveće rezerve prirodnog gasa i vrlo velike rezerve nafte. Zato su joj sopstvene potrebe u energentima pod bilo kakvim okolnostima osigurane decenijama unapred.
 

Ipak prošla su vremena kada je moglo jednostavno da se koristi ono što je dala priroda, i da se živi od dugoročnih ugovora za isporuku, ističe Direktor instituta za probleme nafte i gasa Anatolij Dmitrievski.

Sada je neophodno uzimati u ozbir situaciju koja se brzo menja u svetu. Na primer, samo 2009. godina, osim finansijske krize, donela nam je i revoluciju gasa iz škriljaca i izmenu prilaza prema komprimovanom prirodnom gasu, i pojavu novih faktora na tradicionalnom za Rusiju evropskom tržištu, kada je Katar uvećao svoje obime isporuka za 66%.

Između ostalog, nije tajna da nalazišta, ma koliko bogata bila, vremenom se iscrpljuju. Kako bi se obezbedili stabilni prilivi u budžet, treba se baviti daljim razradama. U tim uslovima ključni momenat nove energetske doktrine Rusije postaje epikontinentalni pojas. Njegovo osvajanje stiče ogroman strateški i ekonomski značaj, podvlači Anatolij Dmitrievski.

Arktički epikontinentalni pojas predstavlja ogromne resurse. Rezerve nafte i gasa Severnog Ledenog okeana, bez obzira na njegove razmere, pet puta premašuju rezerve Tihog okeana. Energetska bezbednost Rusije u velikoj meri vezana je za razvoj arktičkih regiona. Ovde još nisu izgrađeni odnosi sa tačke gledišta prolaska granica. U skladu sa Konvencijom UN one se određuju granicama epikontinentalnog pojasa. Pošto se se u skorijoj budućnosti eksploatacija nafte i gasa premešta u akvatoriju arktičkih mora, ovde je neophodna izgradnja odnosa sa susedima, kao što je to bilo sa Norveškom.
 

Veliki posao predstoji ne samo geolozima i energetičarima, već i diplomatama.
 

Osim toga, za aktivno osvajanje arktičkih bogatstava biće potrebne savremeni uređaji za bušenje i specijalni brodovi, takođe stvaranje specijalne infrastrukture, koja će omogućiti transport i preradu nafte i gasa. To je vrlo skupo zadovoljstvo.
 

Velika novčana ulaganja očekuje i ruski gorivno-energetski kompleks. Izvesti ga na savremeni nivo, privući investicije, otvoriti put aktivnom uvođenju alternativnih vidova energije – tri su zadatka i putevi njihove realizacije propisani su u novoj energetskoj doktrini Rusije. Po zamisli autora, ona će uzimati u ozbir stavove Strategije nacionalne bezbednsoti do 2020. godine i Energetsku strategiju do 2030. godine i osiguraće sistematski prelaz ka modernizaciji i razvoju ruskog gorivno-energetskog kompleksa.